Svi naši strahovi

Žanr: triler
Trajanje: 124 min.

SINOPSIS

Mogu li teroristi zaista da aktiviraju oružje masovne destrukcije negde na teritoriji Sjedinjenih Država? Prema podacima CIA, najmanje 20 zemalja, od toga polovina sa Srednjeg istoka i iz Azije, već imaju takvo oružje ili su u fazi njegovog razvoja. Pored toga, dobro je poznato da je više desetina hiljada komada takvog oružja već proizvedeno tokom hladnog rata. Prema objavljenom izveštaju, postoje 164 pokretne bojeve glave za koje se ne zna gde su.

Ben Aflek igra analitičara, agenta CIA, Džeka Rajana, a Morgan Frimen ima ulogu direktora CIA, Vilijama Kabota. Film „Svi naši strahovi“ zapravo je realistični prikaz onoga što bi se moglo desiti kada bi ovakvo oružje dospelo u pogrešne ruke. Film je i zastrašujući opis procesa u kom se strah neverovatnom brzinom pretvara u paranoju koja utiče na čovekov zdrav razum.

O PRODUKCIJI

Pošto je realizam bio najvažniji za snimanje priče „Svi naši strahovi“, producenti su se obratili vojnim i vladinim službama kako bi dobili prave savete. Najviše pomoći dobili su od Čarlsa Dejvisa iz avijacije. „Bilo nam je drago kada su od nas tražili pomoć“, kaže Dejvis. „Blisko smo sarađivali sa producentima i rediteljem, kako bi odredili šta im je potrebno i kako bismo ih posavetovali oko svega. Mogu vam sa sigurnošću reći da je film „Svi naši strahovi“ verovatno tehnički najkorektnije snimljen film.“

Pored obezbeđivanja savetnika, Ministarstvo odbrane omogućilo je i korišćenje velikog broja aviona, uključujući avione F-6 i B-2, kao i helikoptere „Blackhawk“. Za snimanje scene spasavanja predsednika SAD-a korišćena su i tri helikoptera CX-53. Izgledu filma doprinelo je i odobrenje da ekipa uđe u Pentagon, Belu kuću, kao i u komandni centar u avionu i mnoge druge postore u koje se ne može tek tako ući. Između ostalog, odobreno je snimanje pravog tankovanja aviona u vazduhu.

Kako bi se pripremio za ulogu analitičara CIA, Aflek je proveo neko vreme u sedištu CIA u Virdžiniji. Aflek kaže da je vreme provedeno u CIA bilo veoma važno za spremanje uloge. U isto vreme, on kaže da ga je iznenadila „normalnost“ svega što je tamo video. „Bilo je zanimljivo“, seća se glumac. „Većina ljudi u CIA nisu špijuni. To su ljudi koji pišu dokumente i prave analize. Analitičari skupljaju informacije i postaju eksperti za određene ljude, zemlje i situacije…“

Želja da sve bude što realnije vidi se i tokom scena u Kremlju, gde glumci govore na ruskom jeziku. To je bio veliki izazov za glumce, ali uz pomoć savetnika Nataše Rubin, oni su postigli cilj. „Moj zadatak nije bio da glumci nauče ruski jezik“, objašnjava Nataša, „već da ih naučim da izgovore njihov tekst na ruskom i tako stvore iluziju da govore ruski…“

REČ REDITELJA

Povodom prikazivanja filma na Filmskom festivalu u Sarajevu (Festival otvoren filmom „Svi naši strahovi“ 16. avgusta), reditelj filma Fil Alden Robinson posetio je krajem jula Sarajevo. Prilikom toga je održana konferencija za novinare, na kojoj je ovaj reditelj pričao o snimanju filma, saradnji sa glumcima, kao i reakcijama publike u SAD-u.

Interesantna je činjenica da je Fil Alden Robinson 1992. godine boravio u Sarajevu kao posmatrač u okviru Komesarijata za izbeglice UN-a i to iskustvo je iskoristio da bi snimio dokumentarni film „Sarajevo Spring“ (nominacija za nagradu Emi u kategoriji dokumentarnih filmova).

„Film je u određenoj meri inspirisan i događajima na prostorima bivše Jugoslavije u proteklih deset godina. Kada sam došao u Sarajevo kao posmatrač UN-a, ono što je ostavilo najtrajniji utisak na mene jeste sličnost. Kada u Americi mediji govore o ratovima, ljudi u glavi imaju sliku Bejruta, Somalije… Ja sam video ljude i grad koji mogu biti bilo gde na svetu. Mogu biti bilo gde u Americi. To me je nateralo da shvatim da ono što se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji može da se desi i mojoj zemlji i da počnem da razmišljam o tome šta mi možemo da učinimo da do toga ne dođe. Poruka koju „Svi naši strahovi“ nosi za američkog gledaoca dobrim delom je i to – ovo može da se desi. Ono što mi je posebno drago jeste to da sada to ljudi zaista shvataju“, rekao je gospodin Robinson.

O PRIHODIMA I GLEDANOSTI

Prve dve nedelje prikazivanja u SAD-u film se nalazio na prvom mestu po gledanosti. U ovom trenutku, film ima ukupnu zaradu od skoro 118 miliona dolara.

BEN AFLEK (Džek Rajan)

Pravo ime mu je Bendžamin Geza Aflek, rodio se u Kaliforniji 1972. godine. Njegov mlađi brat Kejsi takođe je glumac. Prvi put se pojavljuje pred kamerama sa svega osam godina, i to kao član stalne postave serije „Mimino putovanje“, gde i upoznaje svog najboljeg prijatelja i kasnijeg saradnika Meta Dejmona. Tokom tinejdžerskih dana, Ben je uglavnom glumio u manjim televizijskim filmovima i serijama, kao što su „Ruke stranca“ i „Drugo Mimino putovanje“.

Nakon toga, glumio je u filmovima nezavisne produkcije, pored ostalih i u „Lud za Ejmi“, za koji je dobio priznanje na Sundance filmskom festivalu. Pošto je živeo sa svojim prijateljem Metom, njih dvojica odlučuju da sami napišu scenario, jer su ih veliki holivudski producenti stalno odbijali. Zajedno pišu scenario za film „Dobri Vil Hanting“, nominovan u devet kategorija za nagradu Oskar. Osvojio je dve nagrade, od kojih je jedna i za najbolji scenario. Taj film omogućio je obojici veliki proboj u svet filma. Nakon toga, Ben počinje da bira uloge i pojavljuje se u velikim hitovima: „Armagedon“, „Zaljubljeni Šekspir“, „Perl Harbur“, „Dogma“, „Igra jelena“, „200 cigareta“.

Oficijelni sajt: