Tamo gde je istina

Žanr: drama, misterija
Trajanje: 107 min.
Festivali: Kan 2005

SINOPSIS

Leni Moris i Vins Kolins su najpopularniji zabavljači krajem pedestih, zvezde komedije na pozornici i velikom ekranu i viša klasa teletonskog kruga. Kada u njihovoj hotelskoj sobi pronađu prelepu mladu ženu, čini se da nisu krivi zbog zločina i niko ih ne optužuje, međutim, skandal ih natera da svako krene svojim putem pokušavajći da ostvari uspešnu solo karijeru. Petnaest godina kasnije, opsesivna obožavateljka i umišljena reporterka Karen O“Konor pokušava da otkrije šta se desilo ovom obožavanom duetu iz sveta šou-biznisa. Mlada žena brzo zalazi suviše duboko dok ispituje prošlost ovog para koji nikada zaista nije prestao da se ponaša raskalašno. Dok film odvažno korača po paklenom svetu Lenijevih i Vinsovih seksualnih sklonosti, Karen se suočava s istinom koja leži iza njihove uglađene spoljašnjosti.

O FILMU

Ovo je provokativan film o međusobno povezanim životima koji su poremećeni zlonamernim činovima prevare i ambicije. On istražuje mračnu, zavodljivu i destruktivnu stranu slave i bogatstva. Pedesetih godina Vins Kolins (Kolin Firt) i Leni Moris (Kevin Bejkon) bili su najpopularniji duet američkog šou-biznisa. Kombinacija Lenijevog američkog stila i Vinsovog britanskog humora je jednostavno neodoljiva, naročito kada su u pitanju lepe žene. Njih dvojica su naročito omiljeni kod Salija San Marka (Mori Čajkin), mafijaškog šefa i vlasnika brojnih noćnih klubova širom Amerike. On se trudi da „njegovi momci“ dobiju sve što žele. Što se tiče dela o „svakome koga žele“, o tome brine Lenijev sluga Ruben (Dejvid Hejmen).

Kada se prelepa i mlada Morin (Rejčel Blanšar) nađe mrtva u kadi njihovog apartmana, njihov svet počinje da se osipa. Imaju jake alibije, ali skandal uzrokuje razlaz nerazdvojivog para. Petnaest godina kasnije, mit o skandalu još uvek fascinira javnost. Karen O“Konor (Alison Loman), mlada i ambiciozna novnarka, odlučna je u nameri da otkrije tajnu dvojice ljudi koji su bili bitan deo njenog detinjstva. Ona ubeđuje izdavača da ponudi Vinsu Kolinsu milion dolara za saradnju na pisanju priče o njegovom životu s Lenijem Morisom. Postoji jedan uslov: mora se otkriti istina o skandalu koji ih je uništio. Šta se stvarno desilo te noći kada je Morin umrla?

Kada sazna da je Leni već napisao svoju knjigu ispovest, Karen leti za Njujork i u avionu se susreće licem u lice sa samim Lenijem. Postoji nesumnjiva hemija između njih dvoje. Ne želeći da otkrije svoj pravi identitet, Karen se pretvara da je učiteljica. Oni provode zajedno jednu burnu noć i potom se vraćaju svako svom životu. Kako se njena potraga nastavlja i što više saznaje, postaje sve manje sigurna u svoju ulogu u celoj toj igri mačke i miša. Da li je ona mačka ili miš? Koje su posledice?

Egojan je obratio puno pažnje na psihološku i emotivnu stranu likova. Kao poštovalac Egojanovih ranijih radova, Holms je bio otvoren za sve promene koje je zahtevala rediteljeva adaptacija njegovog romana. „Razumeo je da je knjiga delo za sebe i da će film morati da bude ponovno pričanje te priče“, kaže Egojan. Egojan je započeo pretprodukciju filma neposredno posle premijere svoje produkcije „Valkira“, prvog dela „Ciklusa prstena“ Riharda Vagnera u izvođenju Kanadske operske trupe. „Muzika mi je bila na umu kada sam se pripremao za „Tamo gde je istina“. Uzbudilo me je Vagnerovo briljantno korišćenje motiva u njegovoj muzici i želeo sam sličan izražajan simfonijski zvuk u ovom filmu.“

Sve do završnih momenata „Tamo gde je istina“ ostavlja publiku da se pita šta se zapravo desilo – u prošlosti i u sadašnjosti – i šta je ko kome uradio. U pravom holivudskom maniru postoji scena klimaksa u kojoj se povezuju sve niti kompleksne priče. Da bi se utisak pojačao, Egojan tu scenu smešta u filmski studio. On uspešno pokazuje misteriju života i istovremeno vraća život u domen misterije.

O REŽISERU

Atom Egojan (reditelj, scenarista)
Ozbiljno je počeo da se zanima za umetnost i jezik filma u toku studija na Univerzitetu u Torontu. Počeo je da pravi filmove koji su prikazivali njegove sopstvene, vrlo lične, tematske opsesije u vezi sa savremenim životom. Debitantskim filmom – „Najbliži rod“ (1984), zaradio je nominaciju za režiju Kanadske filmske akademije. Naredni filmovi su mu „Family Viewing“ (1987), „Procenjivač“ (1991) i „Kalendar“ (1993), snimljen u Jermeniji. Širu publiku pridobio je tajanstvenom „Egzotikom“ (1994). Bio je to prvi kanadski film na engleskom jeziku koji je bio uvršten u takmičarski program Kanskog festivala tokom čitave jedne decenije.

„Slatka sutrašnjica“ (1997) imala je svetsku premijeru u zvaničnom programu 50. kanskog festivala i dobila je Veliku nagradu žirija i Nagradu internacionalnog žirija kritike. Egojan je bio nominovan i za Oskara za režiju i adaptirani scenario. Time je postao prvi kanadski reditelj koji je bio nominovan za rad na kanadskom filmu. Naredna dva filma bila su tematski vezana za Irsku.

Godine 1999. Egojan je režirao „Felicijino putovanje“ („Felicia“s Journey“) u Irskoj i Engleskoj. U filmu zasnovanom na romanu Vilijama Trevora glavne uloge tumačili su Bob Hoskins, Ilejn Kasidi i Arsine Kanđijan. „Krapova poslednja traka“ je adaptacija pozorišnog komada Semjuela Beketa, s Džonom Hartom u glavnoj ulozi. „Ararat“, Egojanov dosad poslednji film, imao je premijeru u Kanu 2002. Istražujući svoje dugogodišnje interesovanje za klasičnu muziku, Egojan je debitovao kao operski reditelj „Salomom“ iz 1996.

O GLUMCIMA

Kevin Bejkon (Leni Moris)
Kombinovao je glavne uloge s moćnim sporednim likovima, što mu je dozvolilo da izgradi raznovrsnu i zapaženu karijeru. Uz podršku roditelja Bejkon je napustio rodnu Filadelfiju da bi postao najmlađi student u jednom pozorištu u Njujorku, gde je studirao dok nije debitovao u ulozi Čipa u filmu „Kuća životinja“. Usledile su uloge u filmovima „Restoran“ i „Futluz“, a taj drugi učinio ga je zvezdom.

Ostali filmovi Kevina Bejkona su „Klopka“, „Ona je trudna“ Džona Hjuza, „Kriminalno pravo“, „Velika slika“, „Balto“, „Nevidljivi čovek“, „Odjeci u tami“, „Laganje u Americi“, „Savršena slika“, „DžFK“ Olivera Stouna i „Nekoliko dobrih ljudi“ Roba Rajnera. Glumio je i u „Osvetnicima“ Barija Levinsona s Bredom Pitom i Robertom de Nirom, „Apolu 13“ u režiji Rona Hauarda, „Ubistvu prvog stepena“ i „Divljoj reci“, za koju je bio nominovan za Zlatni globus.

Bejkon je glumio i u filmu Klinta Istvuda „Mistična reka“, koji je bio proglašen za najbolji film na dodeli Oskara 2003. Nedavno je režirao svoj drugi film, „Loverboy“, koji je i producirao i u kome se pojavljuje. U filmu zasnovanom na romanu Viktorije Redel glavne uloge tumače njegova supruga – Kira Sedžvik, Kembel Skot, Met Dilon, Marisa Tomei i Oliver Plat. Godine 1996. Kevin Bejkon je debitovao kao reditelj filmom „Izgubljena trka“, u kojem su glumili Kira Sedžvik, Bo Bridžiz i Helen Miren.

Kolin Firt (Vins Kolins)
Klasično školovani britanski pozorišni glumac je veteran s velikim brojem televizijskih i filmskih uloga. Nedavno smo ga gledali u hitu „Bridžet Džouns: na ivici razuma“. Tu je Firt ponovio svoju ulogu zanosnog Marka Darsija pored Rene Zelveger i Hjua Granta u filmu zasnovanom na bestseleru Helen Filding. Godine 2004. gledali smo ga u filmu „Devojka sa bisernom minđušom“, zasnovanom na bestseleru Trejsi Ševalije. Firt je glumio Johanesa Vermera, slikara iz 17. veka, pored Skarlet Johanson i Toma Vilkinsona. Iste godine glumio je u filmu Marka Evansa „Trauma“ pored Mene Suvari.

Godine 2003. pojavio se u filmu „U stvari ljubav“, po scenariju i u režiji Ričarda Kertisa („Četiri venčanja i sahrana“, „Ja u ljubav verujem“). Firt je tu bio u izuzetnom društvu: Hju Grant, Ema Tompson, Lijam Nison, Lora Lini i Kira Najtli. Film je postao najprofitabilnija britanska romantična komedija svih vremena.

Američku publiku očarao je 2001. ulogom pored Rene Zelveger u hit komediji „Dnevnik Bridžet Džouns“. Za tu ulogu bio je nominovan za nagradu BAFTA. Godine 2002. glumio je pored Ruperta Evereta i Ris Viderspun u filmu „Važno je zvati se Ernest“. U filmu „Zaljubljeni Šekspir“ 1998. glumio je lorda Veseksa uz Gvinet Paltrou. Godine 1996. Firt se pojavio u Oskarom višestruko nagrađenom filmu „Engleski pacijent“, pored Kristin Skot Tomas i Ralfa Fajnsa. Drugi njegovi filmovi su „Šta devojka želi“, „Hiljadu jutara zemlje“ s Mišel Fajfer i Džesikom Lang, „Apartman nula“, „Stadionska groznica“, „Krug prijatelja“, „Valmont“ (naslovna uloga) Miloša Formana, pored Anet Bening i drugi.

Na malom ekranu privukao je pažnju 1995, kada je glumio gospodina Darsija u BBC-jevoj adaptaciji romana „Gordost i predrasude“, za koji je bio nominovan za nagradu BAFTA.

Alison Loman (Karen O“Konor)
Najpoznatija je po svojoj ulozi Astrid u „Belom oleanderu“, u kome je glumila pored Mišel Fajfer, Rene Zelveger i Robin Rajt Pen. Pre toga, glumila je pored Mer Viningam u televizijskom filmu „Sharing the Secret“. Dosad je poslednji put viđena pored Nikolasa Kejdža i Sema Rokvela u „Prevarantima“ Ridlija Skota i pored Juana Mekgregora u „Krupnoj ribi“ Tima Bartona. Nedavno je završila snimanje filma pored Đovanija Ribizija, a trenutno snima film Majkla Majera „Flika“.

Oficijelni sajt: