Žanr: drama, romansa
Trajanje: 99 min.
| Glavne uloge: | Marko Todorović, Stefan Đorđević, Dunja Kovačević, Marko Milenković, Nenad Stanisavljević, Nenad Ivanović, Filip Maksimović |
| Scenario: | Nikola Ležaić |
| Režija: | Nikola Ležaić |
SINOPSIS
U borskom rudniku bakra u toku su radnički protesti zbog privatizacije. Devetnaestogodišnjake Todu i Stefana tranzicija ne interesuje. Oni su nerazdvojni prijatelji, skejteri, i sa svojim društvom provode svoje prvo leto posle srednje škole. Tumaraju gradom i po napuštenim površinskim kopovima; inspirisani TV serijom "Jackass", snimaju video klipove u kojima izvode razne vratolomije. Stefan na jesen odlazi u Beograd na studije. Njih dvojica vreme provode s Dunjom, drugaricom koja se preselila u Francusku, ali svaki letnji raspust provodi sa starim društvom u Boru. Toda i Stefan ulaze u prećutno nadmetanje za njenu pažnju snimajući sve luđe video klipove. U tom čudnom odnosu bezuslovnog prijateljstva i nadmetanja pokušavaju da nadmaše jedan drugog.
REDITELJ O FILMU
Pre četiri godine dobio sam DIVX sa jednočasovnim amaterskim "jackass" filmom pod imenom "CRAP – Pain is empty", koji su snimila dva tinejdžera iz mog rodnog grada, Bora – Stefan Đorđević i Marko Todorović. Snimak je imao neviđenu energiju koju samo tinejdžeri mogu da imaju i na mene je uticao kao neka adrenalinska injekcija. Neviđeno mi je prijalo da gledam koliko dobronamernog prijateljstva ima u svim tim uvrnutim stvarima koje su izvodili. Setio sam se sebe od pre desetak godina i shvatio da se nisam puno razlikovao – najvažnije je bilo dobro se zabaviti u dobrom društvu.
Odmah sam hteo da snimim pravi igrani film u kojem bi ti momci glumili sami sebe i radili stvari koje inače rade, a sve iz želje da pobegnem od sveg tog socijalnog i političkog besmisla koji nas okružuje i da se prepustim onome što sam osećao da je stvarno važno. Priča je nastala od klipova koje su snimali, stvari koje su mi ispričali da su im se desile, a sve sam to zalepio i povezao nekim svojim uspomenama i maštarijama i to je "Tilva Roš" – stvarno, ali ne baš stvarno.
Pošto sam rođen i odrastao u Boru, imao sam pomešana osećanja vezana za to mesto, jer je Bor u Srbiji mahom simbol razorene industrije. To jeste delimično tačno, ali ga ja nikada nisam dožiljavao kao neku istočnoevropsku postindustrijsku pustinju. Nikada nisam imao osećaj kao da živim u nekom ružnom, raspalom gradu duhova, naprotiv, oduvek sam Bor doživljavao kao najlepše mesto na svetu. Zbog rudničkih jalovišta koja opkoljavaju grad uvek sam zamišljao da sam u pustinji Arizone.
Nije ništa novo da neko traži lepo tamo gde ljudi to obično ne rade, tako da sam imao dosta jasnu referencu u legendarnom američkom fotografu Vilijamu Iglstonu. Njegove fotografije američkog Srednjeg zapada izgledaju kao najlepša uspomena koju neko može da ima, i dok sam ih gledao, imao sam apsolutno isti osećaj koji sam imao gledajući pejzaže kod kuće. Takođe, filmovi kao što su "Gummo", "My own private Idaho", "Thumbsucker" dosta su uticali na to kakvu vrstu osećanja želim da napravim.
Na mestu na kojem se sada nalazi rupa površinskog kopa u Boru nekada se nalazilo brdo crveno od bakra pa su mu lokalni meštani, Vlasi, dali ime Tilva Roš, tj. Crveno brdo. Tilva Roš je prvo rudno telo borskog basena.
O REŽISERU
Nikola Ležaić (reditelj)
Rođen je u Boru 1981. Završio je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek Filmska i TV režija. Jedan je od osnivača strip grupe "Smog" i književnog pravca metasinkrizam. "Tilva Roš" je njegov debitantski film.
Oficijelni sajt
Premijera: 1. februar 2011. godine
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com