Tražen

Žanr: akcija, triler
Trajanje: 110 min.
Premisa: Izaberi svoju sudbinu

SINOPSIS
Dvadesetpetogodišnji Ves je lenjivac koji mrzi svoj život – i to s razlogom, jer je grozan. Na poslu, njegova šefica živi da bi ga ponižavala pred kolegama s kojima deli kancelarijske pregrade. Kod kuće, njegova džangrizava devojka seksualno privlači svakoga sem njega, uključujući i Vesovog najboljeg prijatelja. Nije ni čudo što je ovaj gubitnik već na desetom receptu za lek protiv napada panike, koji guta kao bombone između veštačkih obroka veganskih tofu mućkalica.
Srećom po Vesa, život mu se završio – bar onaj stari – i to zbog devojke. Foks naleće na Vesa s druge strane pištolja koji se puši. Izgleda da je Vesov davno nestali i uglavnom zaboravljeni tata ubijen dok je radio za Bratstvo – vekovima staru ligu superosetljivih obučenih plaćenih ubica koji su se zakleli da će poštovati naloge sudbine. Njihov moto je: ubij jednog da bi spasao hiljadu.
Došao je red na Vesa da krene očevim stopama i oslobodi sputanog vuka kojeg je oduvek čuvao u sebi. Ubijanje je u Vesovoj krvi, a njegovu obuku preuzimaju na sebe Foks i šarolika družina Bratstva, u koju spada i tajanstveni vođa Sloun. Silom prilika ovaj novajlija počinje da razvija munjevite reflekse i nadljudske sposobnosti. Niko nije rekao da je lako postati plaćeni ubica.
Bivši nikogović je ponovo rođen kao zlatni dečko Bratstva. Ves počinje uživa u novom životu, čak uspeva i da se osveti starim mučiteljima. Međutim, ukus moći postaje gorak kada shvati da namere njegovih saradnika nisu tako plemenite kao što su bile na prvi pogled. Dok lebdi između tek nađenog junaštva i osvete koja uništava dušu, Ves shvata ono što niko – čak ni hladnokrvni otac niti okrutni plaćeni ubica – nisu mogli da ga nauče: on je taj koji kontroliše sudbinu.
O FILMU
Džems Mekavoj, Morgan Frimen i Andželina Džoli pripovedaju priču o jednom neprimetnom mladiću koji se pretvara u nesvakidašnjeg borca za pravdu u filmu "Tražen". Godine 2008. svet će dobiti heroja nove generacije: Veslija Gibsona.
Režiser Timur Bekmambetov, tvorac filmova "Dnevna straža" i "Ironija sudbine" – dvaju najuspešnijih filmova u istoriji ruske kinematografije, donosi ovu priču na veliki ekran. Hladnokrvan, jedinstven, eksperimentalan, ironičan i kretivni genije samo su neke reči koje se koriste da bi se opisao ruski režiser Timur Bekmambetov, koji potiče iz grada Gurjev u Kazahstanu. Njegova vizija donela mu je prvi film na engleskom jeziku, u saradnji s uspešnim producentima i nagrađivanim glumcima i ekipom, a sve pod okriljem velikog američkog filmskog studija.
Godine 2004. u bioskope je ušao njegov film "Noćna straža". Film je imao budžet od 1,8 miliona dolara, a zaradio je više od 16 miliona dolara samo u Rusiji i tako postao veći hit u Rusiji no što je to bio "Gospodar prstenova: družina prstena". Nastavak "Noćne straže" – "Dnevna straža", u distribuciju je ušao početkom 2006. Ponovo je film bio niskobudžetni (koštao je samo 4,2 miliona dolara) i postao teškaš – zaradio je skoro 40 miliona dolara samo u autorovoj domovini.
Skoro u isto vreme izvršni producenti u produkciji "Mark Plat" dobijaju u ruke prvo izdanje stripa "Tražen" Marka Milara i Dž. G. Džounsa i odmah shvataju da ova mračna i inventivna priča ima veliki filmski potencijal – ali priči je bio potreban zamajac. Tražili su uzbudljivog, kreativnog novog filmskog stvaraoca koji ruši granice, i pošto su videli "Noćnu stražu", znali su da su pronašli svog čoveka. Ako Bekmambetov može da stvori takav vizuelno izuzetan filma s tako malo novca, producenti su razmišljali da autorova mračna senzibilnost neće biti sputana kada bude radio s velikim budžetom i sredstvima koja su na raspolaganju filmovima iza kojih stoji veliki studio.
Izgleda da je fantastični realizam bio režiserova mantra na svakom od njegovih projekata. On veruje da u svakoj akciji, svakom osećanju, kakve god da su neobične okolnosti, mora da postoji realna osnova. Pažnja koju pridaje svakom detalju omogućava mu da se dobro usredsredi kao režiser – što je dobar put za svaku scenu.
"Snimanje prvog filma na engleskom ne razlikuje se od mojih drugih filmova", tvrdi režiser. "Samo pokušavam da komuniciram s gledaocima, da se zaljubim u njih na neki način i da za njih napravim dobar film – da za njih budem dobar pripovedač." Režiserov pristup snimanju filma i njegov neobični ugao gledanja skoro da se nisu promenili s prelaskom u američki studio i englesku produkciju. Plat dodaje: "Bekmambetov unosi veoma jak osećaj u svoj rad, koji je bio vrlo prisutan u svim njegovim prethodnim filmovima. Ne na luckast način, već na mračan, komičan način koji stalno preseca ozbiljnost procesa. To je ironija koju on unosi u projekat, kako u pripovedanje, tako i u vizuelni sloj, što filmu ‘Tražen’ daje poseban ton."
Taj crni humor prisutan je i u izvornom materijalu, grafičkom romanu Milara i Džounsa koji nosi isto ime (prvobitno objavljen u šest ograničenih serijala). To je bio jedan od najbolje prodavanih nezavisnih stripova u protekloj deceniji, pa su filmski stvaraoci bili veoma zainteresovani da dobiju blagoslov izvornih stvaralaca. Pre no što su krenuli odvojenim putanjama, i grafički roman i grafički nasilna ekranizovana verzija "Traženog" započeli su na istom mestu (prva trećina scenarija oslikava prva dva poglavlja serijala, ali onda film odstupa). Pisci stripa osećali su da, iako se priča dešava na različitim mestima, ton, likovi i osnovno pripovedanje treba da ostanu isti u obe verzije.
Milar primećuje: "Prvih 40 minuta filma su gotovo identični s knjigom od scene do scene, i zbog toga mi je bilo drago. To nije bio slučaj s prvom verzijom, ali kad se Timur priključio, potpuno je prihvatio mnoge mračne aspekte samog materijala. Mislio sam da bi mogli da izbace nešto oštrijeg materijala, ali opisi, komentari, dijalozi i čitave sekvence bili su preuzeti iz knjige u potpunosti. Bilo mi je veoma drago kad sam to video. Jedna od mojih omiljenih scena koja je prenesena jeste početna, gde junak odjednom vidi tačku na svojoj glavi, uzima oružje, skače kroz prozor i počinje da juri za ubicama. Divno je što je u filmu doslovce preuzet panel po panel iz stripa." Ne samo da je pisac bio zadivljen režiserovom pažnjom prema detaljima već i time kako su scenaristi i Bekmambetov nastavili od prva dva poglavlja njihovog serijala. Milar kaže: "Bilo je nekoliko scena u kojima je postojalo samo nekoliko panela s kojima sam mogao da se igram, jer ja u stripu baš i nemam mnogo prostora. Timur i momci su ga oživeli i pretvorili u tako dobre scene s divovskim sekvencama trke." Kao poklon ljubiteljima stripa "Tražen", Milar priznaje: "Ima malih uskršnjih jaja koje ljubitelji knjige mogu da pokupe. Drugo poglavlje, na primer, nosi naziv ‘J…i se’, i Timur se poigrao s tim ubacujući reč na kompjutersku tastaturu koja leti prema nama u glavnoj sceni u filmu."
"Tražen" je priča o Vesliju. Na početku, on je daleko od stripovskog junaka. Jadan je, pravi otirač za čitav svet – broji minute dok mu se dani privode kraju, teško da može da bude materijal za mišićavog junaka čelične vilice, nabijenog steroidima, koji predstavlja glavnog junaka. Ipak, naš lik prolazi kroz neverovatnu metamorfozu, od patetičnog do moćnog, prihvatajući nasleđe i dopuštajući da njegova unutrašnja snaga potisne slabosti.
Mladom škotskom glumcu Džejmsu Mekavoju trebalo je malo vremena da zagrize u ulogu Veslija. Bekmambetov kaže: "Znao sam da je Džejms drugačija vrsta glumca za Veslija, ali želeo sam pravog glumca. Bio nam je potreban neko s kim ljudi mogu da se identifikuju. Neko ko izgleda kao većina. Ves se puno menja, iznutra i spolja. A Džejms je to mogao da ostvari – verujemo njegovim promenama. Želeo sam nekog ko će da unese humor u priču."
Kao i svaka jaka organizacija, Bratstvo nalazi jedinstvo u svojoj misiji očuvanja ravnoteže u svetu eliminacijom onih koje je Razboj sudbine označio kao one koji narušavaju tu ravnotežu. Ovo nije samo metafora. Bratstvo je, u stvari, drevno bratstvo tkača čije se sedište nalazi u ogromnoj tkačnici koja tka sudbinu onih obeleženih tokom proizvodnje platnja – greške u nitima se dešifruju u binarni kod. Doslovce, kada se nečiji broj pojavi, šalje se član Bratstva da izvrši egzekuciju. Sebe smatraju operativcima usuda, oruđem sudbine.
Vođa Bratstva je i čovek koji tumači Razboj: Sloun. Pošto je već dva puta igrao Boga, za oskarovca Morgana Frimena tumačenje uloge glavnog arhitekte drevnog društva i nije bila velika promena. Frimen kaže: "Igrao sam u mnogo filmova, i uvek sam pokušavao da nađem nešto drugačije. Kao glumac, ne želite da igrate iste stvari do iznemoglosti. Kada sam pročitao ‘Tražen’, koncept mi se učinio privlačnim, a Timur veoma zanimljivim. Kada to uklopite s ostatkom glumačke ekipe – i činjenicom da nisam radio mnogo akcionih filmova – zaista sam jedva čekao da učestvujem."
U Bratstvu, žena koja je Slounova desna ruka zove se Foks. Malo je glumica koje imaju snagu i sposobnost da uverljivo oslikaju jednog od najboljih ubica na svetu, a da u isto vreme u ubicu unese emotivnu snagu, smislen stav i posvećenost Bratstvu, njegovom kodeksu i načinu života (koji se vrte oko oduzimanja života). Ekipa je imala na umu samo jednu glumicu: Andželinu Džoli. Džolijeva se veoma ozbiljno prihvatila svog posla: "Foks veruje u kodeks", kaže ona. "Sviđa mi se što je veoma jednostavna na neki način; ona prosto veruje da treba da se prepusti i ne pokazuje mnogo osećanja. Međutim, nemojmo biti suviše ozbiljni u vezi s ovim filmom – treba da bude zabavan, ali sama ideja da treba ubiti jednu osobu da biste spasli hiljadu, veoma je zanimljiva."
Oficijelni sajt

• Wanted (2008)

Premijera: 9. jul 2008. godine u dvorani Doma sindikata, 20.30 časova

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com