U zemlji krvi i meda

Žanr: drama, romansa, ratni
Trajanje: 127 min.

SINOPSIS
Film donosi priču o Danijelu (Goran Kostić) i Ajli (Zana Marjanović). Oni pripadaju različitim stranama u brutalnom etničkom sukobu. Policajac Danijel je bosanski Srbin, a umetnica Ajla je bosanska Muslimanka. Pre rata su bili zajedno, ali njihova veza se menja s rastom nasilja u zemlji. Mesecima kasnije Danijel se bori pod zapovedništvom svoga oca, generala Nebojše Vukojevića (Rade Šerbedžija). S Ajlom se suočava kada je vojnici pod njegovom komadom izvode iz stana u kome živi sa sestrom Lejlom (Vanesa Glođo) i njenom bebom. Film "U zemlji krvi i meda" donosi neverovatnu emocionalnu, moralnu i fizičku cenu koju rat nameće pojedincima, kao i posledice manjka političke volje za intervenisanjem u društvu pogođenom sukobom.
O FILMU
Džolijeva je bila svesna da bi ovom projektu trebalo pristupititi s odgovarajućim poštovanjem i pažnjom: "Razgovarala sam s članovima različitih vlada, međunarodnih zajednica, UN i reporterima i sve proveravala. Najvažniji su mi bili glasovi ljudi iz tog područja, glumaca. Preživeli su rat. On je uticao na njihove porodice, na njih se pucalo, postali su izbeglice. Najveću nervozu osećala sam kad sam njima slala scenario i njihovo mišljenje bilo mi je od najveće vrednosti."
Kada je imala završen scenario i osigurano finansiranje, Džolijeva je počela da traži odgovarajuće glumce: "Želela sam da znam kroz što su prošli i odakle su. Želela sam da glavnu mušku ulogu dobije bosanski Srbin, a glavnu žensku ulogu bosanska Muslimanka ili glumica iz mešovitog braka. Takođe sam želela da angažujem ljude iz Srbije koji bi bili voljni da sarađuju na ovom projektu, a ne samo bosanske Srbe."
Prvi joj se pridružio Rade Šerbedžija kao srpski general Nebojša koji ima veliki uticaj na sina Danijela. Šerbedžija je hrvatski Srbin rođen i odrastao u Zagrebu. Holivudu je poznat iz devedesetih godina po ulogama stranih negativaca. O svojoj ulozi kaže: "Često su mi nudili uloge u filmovima o ratu u Jugoslaviji i mnoštvo sam ih odbio. Ali, svideo mi se Andželinin pristup temi, njeni motivi i strastveni pristup. Mislim da njen scenario ima dubinu grčke tragedije, što je danas retkost u filmskoj industriji. Možda će pristup tragediji s intimnog gledišta pomoći ljudima da shvate rat ne kao nešto što se događa nekim čudnim ljudima u dalekoj zemlji, nego ljudima nalik njima samima, složenim ljudima koji bivaju uvučeni u rat. A može se dogoditi i njima."
Pri izboru glumaca za ostale uloge Džolijeva je želela da ostane anonimna, jer nije želela da se zna ko stoji iza materijala i projekta, već da vidi kako će glumci reagovati na materijal. Zana Marjanović je bila uverena da film snima lokalna ekipa: "Scene su toliko autentične da sam bila gotovo potpuno sigurna da ih je napisao bosanski pisac!"
Nikola Đuričko, Srbin koji glumi srpskog vojnika Darka, priseća se trenutka kad je otkrio da je Džolijeva napisala scenario i da će sama režirati taj film: "Mislio sam da me lažu. Bilo je to kao dobitak na lutriji – nema puno glumaca u Beogradu koji uopšte očekuju da dobiju takvu ponudu. Goran Kostić dodaje: "Kad sam shvatio da se radi o Džolijevoj, upitao sam se zbog čega bi ona htela da se bavi tom temom. Ali, znajući za njen humanitarni rad, shvatio sam da želi da pomogne celom svetu."
Džolijeva o glumcima kaže: "Biram ljude koji postavljaju važna pitanja i žele nešto da promene ili dodaju. Svojim pitanjima preuzimaju scenario u sopstvene ruke. Ponekad bi mi objasnili zbog čega misle da njihov lik ne bi mogao nešto da uradi ili bi nešto morao drugačije da kaže. To dolazi iz njihovih sećanja ili onoga što njihova strana ima da kaže. Uspeli su i poboljšali ravnotežu. Pored toga, nadala sam se da će saradnja pripadnika svih tih različitih nacionalnosti do kraja snimanja doprineti stvaranju nove porodice sastavljene od ljudi koji su voljni da razgovaraju o tom razdoblju svoje prošlosti. Želeli smo da ih udružimo kao umetnike, da proradimo to razdoblje i izrazimo se na način koji će biti tačan – ali zajedno."
Goran Kostić kaže: "Svi Kostići su od pamtiveka bili vojnici. Ja sam prvi prekinuo tu tradiciju. U mojoj porodici, ako do 45. godine ne dobiješ čin generala, nisi niko i ništa. Znao sam šta porodica od mene očekuje, čak su me primili na vojnu akademiju, ali sam odustao. Rođen sam i odrastao u Sarajevu. U London sam otišao sa 20 godina, godinu dana pre početka rata. U to vreme komunizam je bio u raspadu, a u Jugoslaviji je živela zdrava srednja klasa. Pojavio se osećaj slobode. Dok sam bio u Londonu, počeo je rat. Osećaj je nestao preko noći. Moja tadašnja djevojka i današnja supruga bila je sa mnom. Shvatili smo da ne možemo da se vratimo kući – jer više nije bilo kuće. Bilo je strašno.
Prve dve godine osećao sam veliku prazninu. Radio sam kao konobar i neprekidno pratio vesti. Srećom, moji su preživeli, a i imovina nam je sačuvana. Sećam se telefonskih razgovora s majkom i zvukova bombi u pozadini. Prvi sam se put pitao što treba da radim, da li bi trebalo da se borim i za šta. Nisam našao odgovor u koji bih poverovao i shvatio sam da je najbolje da se ne mešam."
Šerbedžija nastavlja: "Dve sedmice nakon početka rata bio sam u Sarajevu (što mi je uništilo reputaciju tamo), ali sam morao u Beograd, gde je moja supruga trebalo da se porodi. Zbog svojih antiratnih stanovišta bio sam izdajica i neprijatelj i u Hrvatskoj i u Srbiji. Nisam želio da odaberem stranu. Bio sam na strani humanosti i mira, što tada nije bila nimalo popularno."
Šerbedžija kaže da je Nebojša jednako rob većih sila kao Danijel: "Opsednut je mitologijom i prošlošću. Zapravo je nesrećna osoba. Kolike god bile rane njegovih predaka stradalih u Drugom svetskom ratu, nema opravdanje za osvećivanje nad nevinima 60 godina kasnije."
Džolijeva se priseća: "Brinulo me kako stvoriti osećaj sklada među glumcima različitih nacionalnosti. Prvog dana snimali smo najtežu scenu u filmu, u kojoj žene autobusom odvoze u školu. Muškarci su vukli žene u autobus. Niko se nije poznavao. Većinu vojnika glumili su Srbi i bosanski Srbi, a sve veće ženske uloge dobile su Bosanke. One nisu znale ko su muškarci koji pokušavaju da im strgnu odeću i nakit. Sledila je scena silovanja. Toliko je emocionalno teška da je mogla da ima samo jedan od dva rezultata – ili će nas sve odvesti u loše, ili će nas udružiti da se usredsredimo na to o čemu se u filmu radi. Kad su se ugasile kamere, muškarac koji je glumio vojnika koji je silovao ženu zagrlio je glumicu i proveravao je li ona dobro. Ostali su dizali kapute i nakit sa zemlje i pomagali ženama da ih ponovo stave na sebe. To je bio početak. Neverovatan početak."
Snimanje filma "U zemlji krvi i meda" pokazuje da je zarastanje rana moguće. Goran Kostić kaže: "Nadam se da će ovo biti jedan od stubova na kojima počiva razumevanje tadašnjih događaja. Ako, zahvaljujući ovom filmu, samo jedan čovek uspe da oprosti, ili ako desetero dece shvati nešto o tom razdoblju istorije, to će biti pravi uspeh ovog filma."
Andželina Džoli zaključuje: "Nije važno šta sam ja postigla, već šta su glumci postigli sarađujući na ovom projektu. Poruka o jedinstvu i želji da imamo mirnu budućnost jeste ono po čemu se ovaj film razlikuje od ostalih. Želela sam da snimim film koji bi na umetnički način izrazio moje nezadovoljstvo time što međunarodna zajednica nije uspela pravovremeno i efikasno da interveniše u sukobu. Takođe sam želela da istražim i shvatim rat u Bosni, kao i šire teme kao što su žene u sukobu, seksualno nasilje, odgovornost za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, te izazove pomirenja. To je bio najsmrtonosniji rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, ali ljudi ponekad zaborave užasna nasilja koja su se dogodila u naše vreme, u našoj generaciji." S ovim mislima je Džolijeva počela da piše ono što je preraslo u scenario za film "U zemlji krvi i meda", koji je zatim sama i režirala.
O REŽISERU
Andželina Džoli (reditelj, scenarista i producent)
Dobitnica je Oskara i tri Zlatna globusa. Jedna je od najtalentovanijih glumica Holivuda. Film "U zemlji krvi i meda" njen je debitantski rediteljski i scenaristički projekat.
Glumila je u filmovima: "The Tourist", "Changeling", "Salt", "Mighty Heart", "The Good Shepherd", "Mr. & Mrs. Smith", "Lara Croft: Tomb Raider", "Girl, Interrupted", "Gia". Priznata je humanitarka. Već deset godina je ambasadorka dobre volje za UNHCR, a za svoj angažman širom sveta dobila je brojna priznanja i nagrade.
O GLUMCIMA
Zana Marjanović (Ajla)
Rođena je u Sarajevu 1983. godine. Sa porodicom je tokom rata bila u Sloveniji. Pozorišnu umetnost studirala je na njujorškom "Laguardia School for the Performing Arts". Po povratku u Sarajevo glumila je u filmu "Sneg" i seriji "Lud, zbunjen, normalan".
Goran Kostić (Danijel)
Sin je bosanskih Srba. Rođen je u Sarajevu. U London se seli 1991. godine. Glumio je u "Band of Brothers", "Grease Monkeys", "Foyle’s War" i "MI-5". Danas živi u Francuskoj.
Vanesa Glođo (Lejla)
Rođena je u Sarajevu 1974. godine. Rat je provela u Sarajevu i bila ranjena. Završila je sarajevsku akademiju. Glumila je u filmovima, uključujući "Grbavica: The Land of my Dreams", i na televiziji.
Rade Šerbedžija (Nebojša)
Rođen je u hrvatskom selu Bunić. Hrvatski je Srbin. Diplomirao je na Akademiji dramske umetnosti Sveučilišta u Zagrebu, najstarijem i među najvećima u jugoistočnoj Europi. Tokom sedamdesetih i osamdesetih bio je jedna od najslavnijih ličnosti pozorišne i filmske scene bivše Jugoslavije. Predavao je glumu na akademijama u Novom Sadu i Zagrebu. Na prvi znak etničkih napetosti počeo je da se zalaže protiv svih oblika nacionalizma. Bio je prisiljen da s porodicom napustiti zemlju. Prvu međunarodnu ulogu dobio je u nagrađivanom filmu "Before the Rain", koji je bio i nominovan za Oskara. Usledili su filmovi: "Mission: Impossible II", "The Saint", "Eyes Wide Shut", "Snatch", "Harry Potter and the Deathly Hallows", "X-Men: First Class" i televizijska serija "24". Objavio je četiri zbirke poezije i četiri muzička albuma. Godine 2000. bio je jedan od osnivača Teatra "Ulysses". Trenutno živi u Hrvatskoj.
Branko Đurić (Aleksandar)
Rođen je u Sarajevu. Otac mu je Srbin, a majka Muslimanka. Uspešan je glumac i muzičar. Glumio je u filmu "Ničija zemlja", koji je dobio Oskara i specijalnu nagradu žirija u Kanu za najbolji scenario. Takođe je frontmen popularnog sarajevskog benda "Bombaj štampa". Glumu je studirao u Sarajevu, a grad je napustio 1993. godine. Od tada živi u Ljubljani, gde vodi filmsku producentsku kuću "Theatre 55".
Oficijelni sajt

• In the Land of Blood and Honey (2011)

Premijera: 16. februar 2012. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com