Žanr: drama, triler
Trajanje: 161 min.
| Glavne uloge: | Natanijel Braun (Nathaniel Brown), Paz de la Huerta (Paz de la Huerta), Siril Roj (Cyril Roy) |
| Scenario: | Gaspar Noa (Gaspar Noe), Lusil Hadžihalilović (Lucile Hadzihalilovic) |
| Režija: | Gaspar Noa (Gaspar Noe) |
SINOPSIS
Oskar i njegova sestra Linda nedavno su stigli u Tokio. Oskar je sitni diler droge, a Linda radi u noćnom klubu kao striptizeta. Jedne noći Oskar je uhvaćen u policijskoj poteri i ubijen. Dok leži mrtav, njegov duh, odan obećanju koje je dao sestri – da je nikada neće ostaviti, odbija da napusti svet živih. Dok luta gradom, njegove vizije rastu i postaju košmarne. Prošlost, sadašnjost i budućnost spajaju se u halucinantom vrtlogu.
REDITELJ O FILMU
Rastao sam ateistički odgajan, ali na kraju adolescencije, kada počnete da pušite džoint, počinjete da postavljate sebi pitanja o smrti i eventualnom postojanju posle nje. Iako nikada nisam delio neko religiozno shvatanje, počele su da me zanimaju knjige o reinkarnaciji, posebno "Life after Death" Rejmonda Mudija i imao sam neke ideje o tome šta bi mi se moglo dogoditi kada umrem. Taj strah od smrti pritiska više kako postajete stariji, ali moja početna ideja o pravljenju filma koji se bavi ovom temom, tj. onim što se događa posle smrti glavnog karaktera, potiče iz tog vremena. Kasnije, kada sam imao oko 23 godine, gledao sam "Lady in the Lake" (Robert Montgomeri, 1947).
Ceo film snimljen je iz ugla glavnog karaktera pod dejstvom opijata. Skoro da sam ušao u ekran i Marlovu glavu gledajući ga, čak i pored toga što je film bio crno-beli i titlovan. Mislio sam da je tehnika snimanja kroz oči karakatera najlepša kinematografska majstorija i da ću, kada budem pravio film o drugom svetu, snimati kroz subjektivnu viziju karaktera. Godinama kasnije, uvodna scena filma "Strange Days" Ketrin Bigelou potvrdila mi je efektivnost ovog filmskog sredstva. Ovo je ideja koju sam dugo imao. Pisao sam je u proteklih 15 godina i ne mogu tačno reći koliko sam verzija imao. Prva je bila narativnija i linearnija, dok su kasnije verzije bile apstraktnije i euforičnije.
Kao brat i sestra, oni dolaze iz iste utrobe. Imamo utisak da su oni dve strane istog entiteta, posebno zbog toga što su gotovo istih godina. Iako nisu blizanci, postoji egzistencijalna zavisnost između njih. Gubitak roditelja je već nešto što im je odseklo noge. Smrt jednog ili drugog takođe je nešto što bi bilo smrt i dela njih samih.
"Ulaz u prazninu" premijerno je prikazan na Kanskom festivalu 2009. godine i bio je u konkurenciji za Zlatnu palmu.
Oficijelni sajt
Premijera: 3. februar 2011. godine
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com