Vasabi

Žanr: akciona komedija
Trajanje: 94 minuta
Originalni naziv: Wasabi (2001)

Glavne uloge:

Žan Reno (Jean Reno – „Purpurne reke“, „Profesionalac“, „Posetioci“), Rijoko Hirošu (Ryoko Hirosue), Mišel Miler (Michel Muller), Karol Buke (Carole Bouquet), Ludovik Bertijo (Ludovic Berthillot), Jan Epštajn (Yan Epstein), Mišel Skurno (Michel Scourneau), Kristijan Siniže (Christian Sinniger), Žan-Mark Montalto (Jean-Marc Montalto), Aleksandar Brik (Alexandre Brik), Fabio Zenoni (Fabio Zenoni), Veronik Balm (Veronique Balme), Žak Bondu (Jacques Bondoux), Joši Oida (Yoshi Oida), Haruhiko Hirata (Haruhiko Hirata)

Scenario: Lik Beson (Luc Besson – „Peti element“, „Taksi 1“, „Taksi 2“)
Producenti: Lik Beson (Luc Besson)
Režija: Žerar Kravzik (Gerard Krawczyk)

SINOPSIS

Jumi je rođena posle razvoda svojih roditelja i nikada nije videla oca. U vreme smrti svoje bivše žene Miko, Iber, koga tumači Žan Reno, odlazi u Japan. Iber se tamo našao u vrtlogu kriminala i tom prilikom morao je da sarađuje sa Jumi, ne sumnjajući nijednog trenutka da je baš ona njegova kći.

O SCENARISTI

Lik Beson
Smatraju ga francuskim Stivenom Spilbergom. Reditelj Lik Beson ima reputaciju stvaraoca brzih, ultrastilizovanih visokobudžetnih filmova koji nailaze na odličan prijem kod široke publike. Sin dvoje instruktora ronjenja, rođen je u Parizu 18. marta 1959. Najveći deo svoje mladosti proveo je prateći svoje roditelje u krugovima „Club Med“ između Grčke i Jugoslavije. Kao i njegovi roditelji, Beson je bio pasionirani ronilac. Kad je imao deset godina, plivao je s divljim delfinom dok su njegovi roditelji išli na ronjenje. To iskustvo ga je toliko dirnulo, da je odlučio da posveti život posmatranju i proučavanju vodenih sisara tako što će postati podvodni biolog. Život u potpunom skladu s okeanom imao je dubok uticaj na Besona; ideja za film „Veliko plavetnilo“ („Big Blue“) rodila se nakon što mu je italijanski reditelj prikazao snimke svetskog šampiona u slobodnom ronjenju, Žaka Majola, koji se spuštao do dubine od 82 metra s jednim udahom vazduha. Pre nego što je ta ideja postala scenario, postojala je priča kojoj je Beson dao ime „Mala sirena“. Besonovi snovi o tome da će postati podvodni biolog raspršeni su u njegovoj 17. godini, posle jedne nesreće nakon koje više nije smeo da roni. Dok se oporavljao, preselio se u Pariz da završi školu.

Prilagođavajući se gradskom životu, Beson je otkrio televiziju i bioskop. Oni su ubrzo zamenili njegovu strast prema moru i on je odlučio da se posveti karijeri u filmskom stvaralaštvu. Kada je u 19. godini napustio školu, počeo je da gleda i po deset filmova nedeljno. Počeo je da se igra idejom o snimanju filma na 8-milimetarskoj traci. Sa 19 godina Beson je otišao u Holivud, gde je proveo tri godine učeći i radeći na američkim filmovima. Uticaj tog iskustva naveo je jednog kritičara da kaže da su Besonovi filmovi zapravo američki filmovi snimljeni u Francuskoj. Kasnije, Beson je odslužio vojsku i proveo tri godine kao pomoćnik reditelja. Takođe, nastavio je da eksperimentiše s različitim vrstama filma i da povremeno snima video-spotove. Jedan od njegovih ranih filmova, „Prednji poslednji“, bio je uvod u njegov rediteljski debi iz 1983, mračnu naučnofantastičnu dramu smeštenu u budućnost – „Poslednja bitka“. To je u suštini nemi film, sjajno snimljen, koji je dobio dve najvažnije nagrade na prestižnom Avorijaz festivalu naučne fantastike i još 18 nagrada na drugim međunarodnim festivalima. Sve u svemu, to je bio izuzetan početak za 24-godišnjeg reditelja. U vreme kada je snimao film, Beson je osnovao i svoju produkcijsku kuću – „Filmovi vuka“.

Besonov sledeći film, „Podzemna železnica“ (1985), bio je razigrana i zabavna krimi-drama koja se u celini dešavala u pariskom metrou i bavila se životom beskućnika i sitnih lopova koji tamo žive. Po tonu i stilu, ovaj film upoređivan je s rok videom koji je postao kultni favorit u Francuskoj. Beson je onda počeo rad na svom trećem filmu, „Veliko plavetnilo“ (1988), koji je sniman na engleskom. Ovaj film smatra se njegovim najličnijim ostvarenjem – prikazuje 12 godina razvoja i pod velikom je uticajem njegovog iskustva posle gledanja filma o Majolu i kasnijeg susreta s velikim roniocem. Okean igra glavnu ulogu u priči o roniocu slobodnim stilom koji mora da bira između svoje ljubavi prema ženi i strasti prema moru. Iako izuzetno popularan u Evropi, film je doživeo fijasko u Velikoj Britaniji i Americi, pre svega zbog loše montaže, drugačijeg završetka i nove muzičke matrice. Čak i tako unakažen, ovaj film i dalje predstavlja predmet divljenja zbog Besonovog zadivljujućeg korišćenja širokougaonih kadrova. Reditelj je ipak dočekao neku vrstu pravde kada je izdata trosatna integralna verzija filma.

Besonov najveći hit bio je film iz 1990. – „Nikita“ (ili „Žena Nikita“, kako je bio prikazivan u SAD), film sulude brzine s pričom o problematičnoj mladoj ženi koja je postala sofisticirani i smrtonosni ubica za račun vlade. U glavnoj ulozi bila je tadašnja Besonova žena, En Parilo, a sam film bio je seksi i inteligentan triler. Zato ne iznenađuje što je inspirisao američki rimejk – „Mesto bez povratka“, kao i seriju na američkoj kablovskoj TV. Sledeći Besonov film – „Leon“ (ili „Profesionalac“) iz 1994, obeležila je izuzetna gluma stalnog Besonovog glumca, Žana Renoa, kao glavnog lika i zvezde u usponu, i Natali Portman, kao njegove štićenice. Godine 1997. Beson se vratio naučnofantastičnom žanru svojim živopisnim filmom „Peti element“, u kome su glavne uloge igrali Brus Vilis, Gari Oldman i Mila Jovović. Inspirisan sanjarenjem iz vremena kada je Beson bio u srednjoj školi, ovaj film bio je zadivljujuće i vizuelno vrtoglavo iskustvo. U Francuskoj je doživeo neverovatnu popularnost, osvojio je Cezara i Limijer nagrade za svog reditelja. Dve godine kasnije, Beson je zamenio futurističke fantazije za srednjovekovnu istoriju filmom „Glasnik: priča o Jovanki Orleanki“. Epska priča o ukletoj svetici u kojoj je glavnu ulogu igrala njegova tadašnja žena, Mila Jovović, propala je na blagajnama i kritika ju je dočekala na nož uprkos skupoj produkciji i velikim glumačkim imenima. Beson je bio i producent velikog broja filmova, uključujući i Oldmanov „Nil by Mouth“ (1997), a 1994. snimio je retko prikazivani izuzetni dokumentarni film „Antarktik“, koji ispituje život iza polarnih kapa.

O GLUMCIMA

Žan Reno (Iber Fjorentini)
Rođen 1948. godine u Kazablanki (Maroko), od roditelja Andalužana koji su se preselili u severnu Afriku nakon što su pobegli od fašističkog režima generala Franka, Reno svoj život u Francuskoj započinje sa 17 godina. Počeo je da studira dramu i glumi u pozorištu i na filmu. Žan Reno je dvaput uspešno igrao ulogu „čistača“, profesionalnog plaćenog ubice – u filmovima „Nikita“ (1990) i „Leon“ – „Profesionalac“ (1994). Svoju drugu ženu, manekenku Natali, Reno je upoznao u najvećoj pariskoj aveniji Jelisejska polja. Iz prvog braka sa Ženaviv, Žan ima dvoje dece: Sandru (rođenu 1978) i Majkla (rođenog 1980). Sa Natali takođe ima dvoje dece: Toma (rođenog 1996) i Serenu (rođenu 1998). Njegova pozorišna karijera prvenstveno podrazumeva uloge u svim pozorišnim komadima reditelja Didijea Flamanda. Kao cenjen glumac ovog reditelja, dobio je i ulogu u njegovom prvom kratkom igranom filmu „La Vis“ („Šraf“, 1993). Filmografija: „Veliko plavetnilo“, „Profesionalac“, „Misija nemoguće“ („Mission: Impossible“), „Ronin“ („Ronin“), „Godzila“ („Godzilla“), „Purpurne reke“, „Posetioci“, „Rolerbol“ („Rollerball“), „Jet Lag“.

Premijera: Cinemania, 3. novembar 2003. godine u 18 časova

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com