Veliki lovac na ajkule

Žanr: animirani film, komedija
Trajanje: 90 min.
Premisa: Ove jeseni novo jato će da vlada

SINOPSIS

Podvodni svet potresa smrt sina mafijaškog bosa – ajkule (Robert de Niro). Naime, pronađeno je njegovo telo i na mestu zločina zadesio se Oskar (Vil Smit), ribica sa mutnim dosijeom i velikim planovima za budućnost. Ne sluteći u kakvu mrežu će se uplesti, on osvaja titulu heroja tako što se lažno predstavlja kao izvršilac zločina. Situacija koju pokušava da iskoristi, a pravi krivac je brodsko sidro, odvodi ga u veliku nevolju, gde malu ribu obično pojede velika.

O FILMU

Produkcija filma „Veliki lovac na ajkule“ označava prekretnicu za „DreamWorks Animations“ po tome što je to prvi kompjuterski animirani celovečernji film u potpunosti urađen u njihovom novom CG studiju sa najnovijom tehnologijom u Glendejlu u Kaliforniji. Zapravo, to je prvi potpuno kompjuterski generisan film kompletno urađen u južnoj Kaliforniji, pošto je severna Kalifornija bila glavna baza za kompjutersku animaciju duže od deset godina. „Krenuli smo da napravimo prvi novi CG studio 21. veka“, kaže Džefri Kacenberg.

O radu na svom prvom animiranom filmu producent Alison Lajon Segan primećuje: „Za animaciju je neophodna stalna saradnja sa ogromnim brojem ljudi. Počinje se sa malom grupom koja nabacuje razne ideje, a saradnja se sve više širi kad se počne sa storibordovima, pa se pređe na rad sa kamerom, na animatore i tako dalje. Svaki korak stapa se sa prethodnim i stvara se timski rad. Imali smo puno sreće što smo imali ljude koji bi nam pomagali pri svakom koraku.“ Uz nove mogućnosti došli su i novi izazovi, a izazovi su izrodili nove proboje u kompjuterskoj animaciji.

„Današnja tehnologija omogućava umetnicima da ostvare ono o čemu sanjaju“, kaže Džefri Kacenberg. „To je proces koji se konstantno razvija i u kom broj mogućnosti i raznolikosti alata koje možemo dati svojim animatorima eksponencijalno raste sa svakim novim filmom. Ono što smo uradili u filmu „Veliki lovac na ajkule“ već je nekoliko svetlosnih godina ispred onoga što smo radili u filmu „Šrek 2″, koji se pojavio pre manje od šest meseci.“

Jedan od najvažnijih napredaka je u primeni onoga što je poznato kao „spljošti i razvuci“, vizuelnom efektu koji se najčešće povezuje s klasičnim crtanim filmovima Čaka Džounsa i Teksa Ejverija. To je kad animator deformiše neki predmet tako što ga spljošti ili razvuče, obično da bi preneo pokret ili udarac. Iako je to neprocenjivo vredna tehnika u rukama tradicionalnih animatora, bilo je veoma teško postići je na kompjuteru pošto bi se razvučeni objekat jednostavno pocepao.

Pošto je „Veliki lovac na ajkule“ prvi CG film koji je u potpunosti urađen u DreamWorks studiju u Glendejlu, većina animatora bili su tradicionalni animatori za dve dimenzije koji su prvi put zamenili olovku kompjuterskim mišem. Ribe – bez obzira na to koliko su ih animatori načinili antropomorfnim – žive u vodi, na šta su animatori stalno morali da misle.

O REŽISERU

Viki Dženson (reditelj)
Debitovala je kompjuterski animiranim megahitom „Šrek“, koji je dobio prvog Oskara u kategoriji najboljeg animiranog filma. „Šrek 2“ osvojio je osam nagrada Emi, uključujući nagradu za najbolju režiju, koju je podelila sa Endruom Adamsonom.

Bibo Bergeron (reditelj)
Prethodno je režirao animiranu komediju „The Road to El Dorado“, što mu je bio i rediteljski debi. Pre nego što je došao u DreamWorks, radio je kao supervizor animacije na mnogim filmovima, uključujući „Avanture Pinokija“.

O GLUMCIMA

Vil Smit (Oskar)
Muzičku karijeru započeo je još u srednjoj školi. Zajedno sa prijateljem Džefom Taunsom osnovao je duet „DJ Jazzy Jeff and the Fresh Prince“. Snimili su nekoliko platinastih i višestruko platinastih albuma koji su im doneli mnoge nagrade, uključujući dva Gremija. Muzički uspeh otvorio je Smitu vrata ka ulozi u hit TV seriji „Mladi princ od Bel Era“, za koju je dobio dve nominacije za Zlatni globus.

Prvi uspeh na velikom ekranu postigao je ulogom u drami „Six Degrees of Separation“ sa Donaldom Saderlandom. U njegove filmove spadaju i „Državni neprijatelj“ sa Džinom Hekmenom, „Divlji, Divlji zapad“ i „Legenda o Bageru Vensu“ Roberta Redforda, kao i „Ljudi u crnom 1 i 2“ sa Tomijem Li Džounsom i „Dan nezavisnosti“ Rolanda Emeriha.

Bio je nominovan za Oskara za ulogu bokserske legende Muhameda Alija u biografskom filmu Majkla Mena – „Ali“, 2002. godine. Godine 2003. ponovo se sastao sa Martinom Lorensom u nastavku njihovog hita iz 1995. godine – „Loši momci“. Ove godine igrao je glavnu ulogu u naučnofantastičnom hitu „Ja, robot“, po knjizi Isaka Asimova i u režiji Aleksa Projasa.

Robert de Niro (Don Lino)
Jedan je od najznačajnijih glumaca današnjice. Prvog Oskara dobio je za najbolju sporednu ulogu mladog Vita Korleonea u „Kumu 2“ 1974. Šest godina kasnije osvojio je drugog Oskara za glavnu ulogu boksera Džejka La Mote u „Razjarenom biku“ Martina Skorsezea. Za tu ulogu osvojio je i Zlatni globus i nagradu Filmskih kritičara Los Anđelesa. Imao je još četiri nominacije za Oskara – za uloge u „Taksisti“ Martina Skorsezea, „Lovcu na jelene“ Majkla Ćimina, „Buđenju“ Peni Maršal i Skorsezeovom rimejku „Rta straha“.

U ostale njegove filmove spadaju Skorsezeovi „Dobri momci“ i „Njujork, Njujork“, „Ponoćna trka“ Marina Bresta, „20. vek“ Bernarda Bertolučija, „Bilo jednom u Americi“ Serđa Leonea, „Brazil“ Terija Gilijama, „Misija“ Rolanda Žofea, „Nedodirljivi“ Brajana de Palme, „Anđeosko srce“ Alana Parkera, „Frankenštajn Meri Šeli“ Keneta Brane, „Vrelina“ Majkla Mena, „Zemlja policajaca“ Džejmsa Mengolda, „Ratom protiv istine“ Berija Levinsona, „Džeki Braun“ Kventina Tarantina i „Ronin“ Džona Frankenhajmera.

Iako je poznat kao izvanredan dramski glumac, De Niro je poslednjih godina pokazao i talenat za komične uloge u filmovima „Mafijaš na terapiji“ sa Bilijem Kristalom i „Njeni roditelji“ sa Benom Stilerom.

Rene Zelveger (Endži)
Započela je karijeru na velikom platnu ulogom u filmu Ričarda Linklejtera „Dazed and Confused“. Zatim je igrala sporedne uloge u „Reality Bites“ i „8 Seconds“ Bena Stilera, da bi se probila ulogom u „Džeriju Megvajeru“ Kamerona Kroua sa Tomom Kruzom. Prvi Zlatni globus osvojila je 2001. za ulogu u crnoj komediji Nila La Bjuta „Bolničarka Beti“ sa Morganom Frimenom i Krisom Rokom.

Godine 2002. nominovana je za Oskara za glavnu ulogu u filmu „Dnevnik Bridžet Džouns“, a sledeće godine dobila je drugu nominaciju za ulogu u hit mjuziklu Roba Maršala „Čikago“. Treća nominacija donela joj je i Oskara – za najbolju sporednu žensku ulogu u filmu „Hladna planina“ Entonija Mingele.

Andželina Džoli (Lola)
Dobila je Oskara za najbolju sporednu žensku ulogu u drami „Neprilagođena“ 1999. godine, kao i Zlatni globus i nagradu Udruženja filmskih glumaca. Godine 2001. igrala je naslovnu ulogu u „Lari Kroft: Tum rejder“, a nedavno ju je ponovila i u nastavku – „Lara Kroft – Tum rejder: kolevka života“.

U ostale njene filmove spadaju krimić „Gone In Sixty Seconds“ sa Nikolasom Kejdžom i Robertom Divalom, triler „Uzimanje života“ D. Dž. Karuza sa Itanom Hokom i Kiferom Saderlandom, romantična komedija „Život ili nešto slično“ Stivena Hereka i triler „Prvobitni greh“ Majkla Kristofera sa Antoniom Banderasom.

Na Sinemaniji ćemo je videti u filmu „Nebeski kapetan i svet sutrašnjice“ („Sky Captain and the World of Tomorrow“) sa Džadom Loom i Gvinet Paltrou i u filmskoj biografiji „Aleksandar“ Olivera Stouna sa Kolinom Farelom u ulozi Aleksandra Velikog.

Martin Skorseze (Sajks)
Poznat je kao jedan od najcenjenijih reditelja i producenata u filmskoj industriji. Dobio je šest nominacija za Oskara, od čega četiri za najboljeg reditelja i dve za najbolji adaptirani scenario. Najskorije je bio nominovan za najboljeg reditelja za film „Bande Njujorka“, za koji je dobio Zlatni globus, a iste godine dobio je nagradu za životno delo Američkog udruženja reditelja. Godine 1976. dobio je Zlatnu palmu na Festivalu u Kanu za film „Taksista“.

Prvu nominaciju za Oskara dobio je za „Razjarenog bika“, koji je dobio ukupno osam nominacija, uključujući i onu za najbolji film. Drugu nominaciju za najboljeg reditelja dobio je za kontroverzno „Poslednje Hristovo iskušenje“ iz 1988. Za film „Dobri momci“ iz 1991. Skorseze je nominovan za Oskare za najboljeg reditelja i najbolji adaptirani scenario. U ostale njegove filmove spadaju „Njujork, Njujork, „Boja novca“, „Rt straha“, „Doba nevinosti“, „Kazino“ i „Kundun“.

Džek Blek (Leni)
Igrao je u komedijama „High Fidelity“ Stivena Frirsa, gde je igrao Berija, sarkastičnog radnika u muzičkoj radnji Džona Kjusaka. Ta uloga donela mu je nominacije za nagrade za Američku komediju i „Blockbuster Entertainment“ u kategoriji sporedne muške uloge 2001. U filmu „OrangeCounty“ u režiji Džejka Kazdana („Efekat nula“) i po scenariju Majka Vajta („Čak i Bak“) Blek je igrao brižnog starijeg brata Kolina Henksa, a nedavno je pokazao svoj komičarski talenat i u filmu „Škola roka“.

Igrao je i u filmu „Saving Silverman“ sa Džejsonom Bigsom i Stivom Zanom i u nezavisnoj drami „Jesus“ Son“ sa Bilijem Krudupom iz 2000. godine. Prvu ulogu u filmu imao je u „Bobu Robertsu“ Tima Robinsa. Blek je u privatnom životu pevač rok-folk komične grupe „Tenacious D“, čiji je istoimeni album izdat 2001. godine.

Oficijelni sajt: