Žanr: drama, fantazija
Trajanje: 113 min.
Premisa: Harold Krik još nije spreman da ode
Glavne uloge: |
Vil Ferel (Will Ferrell), Kvin Latifa (Queen Latifah), Megi Gilenhal (Maggie Gyllenhaal), Dastin Hofman (Dustin Hoffman), Ema Tompson (Emma Thompson) |
Scenario: | Zak Helm (Zach Helm) |
Režija: | Mark Forster (Marc Forster) |
SINOPSIS
Posle deset godina rada, spisateljica Karen Ajfel (Ema Tompson) je na pragu da završi svoj poslednji roman. Jedino što joj je preostalo je da odluči kako da ubije glavnog junaka – Harolda Krika. Ona i ne sluti da je Harlod Krik veoma živ u realnom svetu i da odjednom postaje svestan njenih reči. Fikcija i stvarnost se prepliću dok Harold polako shvata da mora da je pronađe i nagovori da promeni njen i svoj kraj.
Jednog jutra povučeni činovnik poreske službe Harold Krik počinje da čuje ženski glas koji pripoveda o svakom njegovom pokretu, osećanju i njegovim mislima do najpreciznijih detalja. Inače miran i bezbrižan, Haroldov život se okreće naglavačke, pogotovo kada isti ženski glas saopšti da se njegov život polako bliži kraju. On shvata da mora da pronađe pisca knjige u kojoj se odjednom našao i nagovori je da promeni kraj.
Glas koji Harold počinje da čuje pripada nekada poznatoj, a sada skoro zaboravljenoj spisateljici Karen Ajfel, koja pokušava da nađe najbolji kraj za ono što treba da bude njena poslednja knjiga. Ona i ne pretpostavlja da je Harold živ i svestan njenih reči. Da situacija bude još zamršenija, njen izdavač vrši pritisak da što pre završi knjigu.
Očajan u želji da preuzme kontrolu nad sopstvenom sudbinom, Harold traži pomoć od literarnog kritičara Džulsa Hilberta (Dastin Hofman), koji mu kaže da je jedini način da promeni svoju sudbinu taj da svoju priču preokrene iz tragedije u komediju. To će postići tako što će slediti jednu od najčešće korišćenih formula u komedijama, a to je ljubav između dvoje ljudi koji se preziru. Njegov predlog odvodi Harolda do Ane Paskal (Megi Gilenhal), koja radi u obližnjoj pekari. Osetivši prvi put pravu ljubav i pravi život, Harold postaje ubeđen da je utekao sudbini i, kako se njegova priča razvija, čini se da je uspeo da stvori komediju u kojoj neće i ne može umreti.
Međutim, Harold nije svestan da u tragedijama Karen Ajfel glavni junaci umiru tačno u momentu kada imaju najviše za šta da žive. Harold i Kej su zatečeni na neistraženoj teritoriji, jer moraju da uporede i procene vrednost jednog ljudskog života naspram nečega što može biti besmrtno umetničko delo, naspram romana o životu i smrti.
O FILMU
„Ovo je priča o čoveku koji se zvao Harold Krik… Harold Krik je bio čovek bekonačnih brojki, beskrajnog računanja i neverovatno malo reči…“, narator.
„Tako je zapisano“, stoji u mnogim duhovnim tekstovima, i više no jednom se verovalo da je ljudska sudbina zapisana još mnogo pre no što je čovek rođen. Međutim, šta ako je usud zapravo žensko spisateljsko pero?
Komična premisa, kombinovana s pričom duboko protkanom emocijama, privukla je reditelja Marka Forstera ka scenariju novajlije Zaka Helma. Ovom komedijom Forster istražuje maglovitu liniju između istine i iluzije. Time se bavio i u filmu nominovanom za Oskara – „U potrazi za Nedođijom“, uzbudljivim istraživanjem magičnog sveta Petra Pana. Ono što ga je odmah privuklo filmu „Više od mašte“ jeste duboki upliv u načine na koji sami oblikujemo svoju stvarnost.
„‘Više od mašte’ video sam kao priču o čoveku koji je spavao veći deo svog života, iznenada se probudio i shvatio da mu je ostalo malo vremena da uradi nešto što bismo svi mi voleli da možemo – da promeni svoju priču.“
„Oduvek sam želeo da napravim nešto komično, ali isto tako se trudim da pravim filmove koji nisu samo zabavni već i emocionalni i zabavni“, nastavlja Forster. „Bio sam fasciniran s ‘Više od mašte’, jer verujem da svi mi imamo naratora u životu; svi mi imamo unutrašnje glasove koji nam govore šta da radimo i šta da budemo – i ono što Harold Krik otkriva u magli ovih neverovatnih događanja jeste kako da umakne glasu i nauči da zaista uživa u svakoj sekundi svoje egzistencije.“
Ideja za „Više od mašte“ rodila se 2001, kada je 26-godišnji scenarista Zak Helm došao na ideju o čoveku koji shvata da ga dan i noć prati nepopustljivi narator kojeg jedino on može da čuje. Helm je odlučio da bi narator trebalo da saopšti svom junaku da će umreti. „Želeo sam da ispričam priču o čoveku koji je našao svoj život pre nego što ga je izgubio.“
O GLUMCIMA
LIK KOJI TRAŽI SVOG AUTORA (VIL FEREL KAO HAROLD KRIK)
Harold je čovek pored kojeg možete proći na ulici a da ga i ne primetite. Ipak, ispod bezlične spoljašnjosti krije se duša ispunjena snovima i željama (koje, sasvim je izvesno, nikada ne bi isplivale da nije došlo do ovog čudnog niza događaja). Pre filma „Više od mašte“ Vil Ferel, zvezda emisije „Subotom uveče uživo“, nije se bavio ničim sličnim. Forster kaže da je Vil Ferel Harold Krik kakvim ga je on zamislio. Zahvaljujući njemu, Harold Krik nije samo lik s velikog ekrana već živo biće.
Iako je Ferelov život potpuno drugačiji od života jednog službenika poreske službe, on priznaje da je odmah osetio snažnu vezu s ovim likom: „Ima nečega u tihoj usamljenosti Haroldovoj i u načinu na koji on prvi put zakoračuje u život što ga čini meni bliskim.“ Takođe, glumac otkriva razlog velikog zadovoljstva pri transformisanju u lik Harolda Krika: „Gotovo sve što sam dosad radio bila je čista komedija. Ovo je bila velika promena, da i ne pominjem to da je ovo jedan od najboljih scenarija koje sam pročitao. Bavi se velikim temama oslanjajući se na humor.“
Ferel je marljivo radio na transformaciji svog lika kako bi bio što bliži Haroldu. „Haroldov život je suma rutina. Uzima 45,7 minuta za pauzu za ručak, 4,3 minuta za pauzu za kafu i uvek sve broji, jer je to njegov način da sve drži pod kontrolom. Sve to mu je oduzeto onog trenutka kada je neko drugi preuzeo kontrolu nad njegovim životom. Kada shvati da je moguće da nema vraćanja na staro, on počinje da zaista živi i menja sve oko sebe. Ipak, ispod svega toga ostaje Harold“, ističe protagonista.
JEDAN AUTOR U POTRAZI ZA NAČINOM DA UBIJE SVOG JUNAKA (EMA TOMPSON KAO PISAC KAREN KEJ AJFEL)
Glas Karen Kej Ajfel dovodi Harolda Krika gotovo do ludila. Ipak, njen lik nije samo komično sredstvo. Ona je potpun lik, opsesivna i samodestruktivna umetnica koja pokušava da nađe završetak za knjigu koju piše deset godina punih odricanja.
Producentkinja Lindsi Doran je prva zamislila Emu Tompson u toj ulozi poznajući je još odranije (petnaestogodišnja saradnja, tri filma: „Dadilja Mekfi“, „Razum i osećajnost“, „Ponovo mrtav“). Takođe, jedan od razloga zbog kojeg je bila ubeđena da je Ema Tompson idealna za lik spisateljice jeste i to što se sama Ema ozbiljno bavi pisanjem (ona je jedina koja je dobila Oskara i za pisanje i za glumu).
Ema Tompson kaže: „Ovo je bio najbolji scenario koji sam pročitala poslednjih godina. Nema boljeg spoja od ozbiljne ljudske samospoznaje i dobrih gegova. Dalje, Kej je zanimljiva. Ona ne zna kako da ubije svog glavnog junaka, te provodi dane razmišljajući o različitim načinima na koje se može umreti. Može se reći da je upoznajemo na izmaku njenih snaga.“
Još veća kriza nastupa kada Kej shvati da je njen glavni junak stvarna ličnost. Odjednom, njen izmišljeni svet postaje stvaran. Pred nju se postavlja veliko pitanje: da li da žrtvuje svoju umetnost i kreativnost za tog živog čoveka.
ČOVEK BROJEVA UPOZNAJE SE S ČOVEKOM REČI (DASTIN HOFMAN KAO PROFESOR DŽULS HILBERT)
Harold Krik započinje svoje traganje u psihijatrijskoj ordinaciji. Kada tu ne dobije odgovore, traži savet od ekscentričnog profesora Džulsa Hilberta. On postaje Haroldov vodič u tradiciji arhetipskih figura koje prate književne junake na njihovim epskim putovanjima. Profesor Hilbert je osoba koja će naterati Harolda da iskoristi tragičnu situaciju i nauči da živi.
Profesor Hilbert je jedna od najkompleksnijih ličnosti filma i Forster je od samog početka imao Dastina Hofmana u vidu. Forster kaže da nema mnogo glumaca koji toliko dobro poznaju književnost a da su istovremeno toliko zanimljivi. Hofman je bio dirnut Ferelovom glumom. Očekivao je zvezdu, a umesto toga bio je prijatno iznenađen prilično stidljivim, intovertnim i tihim Vilom Ferelom: „On je jedina osoba koju sam upoznao poslednjih godina, a koja ima više od deset godina, i još uvek govori: ‘Bogo moj!'“
ONA KOJA NE PLAĆA POREZ (MEGI GILENHAL KAO ANA PASKAL)
Harold provodi život izbegavajući da se poveže s bilo kim, pogotovo s anarhistom koji ne plaća porez. Upravo to se događa kada se upozna s neobičnom vlasnicom pekare Anom Paskal.
O veličini i ubedljivosti njene glume govori činjenica da je, kada su se prvi put susreli s njom na kastingu, čitala scenu u kojoj Ana objašnjava zašto je otvorila baš pekaru. Način na koji je pričala o glazuri od lešnika učinio je da su svi odjednom ogladneli i prekinuli kasting ne bi li otišli da jedu. U početku, Ana mrzi Harolda, ali taj odnos s vremenom prerasta u nešto istinski lepo.
KVIN LATIFA KAO PENI EŠER
Peni je asistent pisca i njen cilj je da natera Kej da završi roman.
Ema Tompson i Kvin Latifa dolaze iz dva potpuno različita sveta – Ema s britanske pozornice, a Kvin Latifa sa MTV-ja. Njih dve jedna naspram druge grade izuzetno dinamičan alter ego odnos.
Oficijelni sajt:
Stranger Than Fiction(2006)
Premijera: jun 2007. godine
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com