Voz za Dardžiling

Žanr: komedija
Trajanje: 91 min.
Festivali: Venecijanski filmski festival, 2007

SINOPSIS
Trojica braće Amerikanaca, koji nisu progovorili jedan s drugim već godinu dana, kreću na putovanje vozom po Indiji s namerom da pronađu sebe i ponovo se zbliže – da ponovo postanu braća kao nekada. Njihov „duhovni pohod“, međutim, drastično skreće s kursa (usled događaja u vezi s lekovima protiv bolova, indijskim sirupom protiv kašlja i ljutim sprejom), pa se oni konačno nađu usred pustinje sa 11 kofera, štampačem i mašinom za plastificiranje. U tom trenutku počinje novo, neplanirano putovanje.
O FILMU
„Pitam se da li bismo nas trojica bili prijatelji u pravom životu. Ne kao braća, već kao ljudi“, Džek Vitman.
Film je režirao Ves Anderson po scenariju koji su radili on, Roman Kopola i Džejson Švarcman.
Ves Anderson se već bavio istovremeno smešnim i razornim aspektima ljubavnih i porodičnih odnosa: u školskom miljeu u filmu „Rašmor“, u porodici bivših genija u filmu „The Royal Tenenbaums“ i pod palubom istraživačkog broda u filmu „The life aquatic with Steve Zissou“.
Sada, u filmu „Voz za Dardžiling“, postavlja priču o ponovnom zbližavanju tri otuđena brata u možda najčudnijem okruženju do sada: u vozu koji putuje kroz pustinje Radžastana, prevozeći zbunjenu braću kroz nepoznata prostranstva, fizički i emotivno. „Oduvek sam želeo da snimim film u vozu, zato što mi se dopada ideja o pokretnoj scenografiji. Ona napreduje kako napreduje i priča“, kaže Anderson. „Već sam snimao film na brodu.“
Vozovi su inspirisali filmadžije od najranijih dana. Godine 1895. pionirski pedesetosekundni film braće Limijer, „Ulazak voza u stanicu“, prestrašio je gledaoce koji nikada pre toga nisu videli sliku koja juri prema njima. Edvin S. Porter je 1903. stvorio prvi narativni film – „Velika pljačka voza“. Od tih dana, od prefinjenog „Ubistva u Orijent ekspresu“, do haosa u filmu „Noć posle napornog dana“ vozovi su bili sredstvo kinetičkog pokretanja najrazličitijih likova na najraznovrsnijim putovanjima.
Vozovi koji su zanimali Andersona nisu bili bilo kakvi, već oni koji krstare zemljom koja je najviše okrenuta vozovima – naglo rastućom Indijom. Pre ideje o ovom filmu Anderson nikada nije bio u Indiji, ali je dugo bio zaljubljen u pejzaže koji su ga mamili s ekrana u nekim od njegovih omiljenih filmova, naročito u filmu „Reka“ Žana Renoara, priči o odrastanju smeštenoj na obali reke Gang, i sjajnih, emotivnih filmova indijskog majstora režije Satjađita Reja. Bilo mu je interesantno da unese svoj komični gorko-slatki senzibilitet u svet koji je toliko različit od njegovog.
Sve se poklopilo, i Anderson je pošao na sopstveno tročlano putovanje u Indiju. „Odlučio sam da bih voleo da snimim film u Indiji, odlučio sam da bih voleo da snimim film u vozu, i odlučio sam da bih voleo da snimim film o tri brata“, kaže Anderson. „Onda sam pitao svoje prijatelje Džejsona Švarcmana i Romana Kopolu da mi se pridruže u pisanju scenarija i zajedno smo otišli u Indiju.“
Veliki deo inspiracije za likove došao je iz Andersonovih, Švarcmanovih i Kopolinih ličnih odnosa i iskustava s putovanja, kaže Kopola. „Podelili smo svoja iskustva i neke od ideja uneli u priču“, objašnjava on. Tako su rođena tri brata Vitman, koji polaze u Indiju godinu dana pošto su zajednički sahranili oca, verujući da nikada više neće razgovarati. Frensis, najstariji, ujedinjuje ih nakon skoro fatalne motociklističke nezgode posle koje je ostao umotan u zavoje. Tvrdeći da su braća bila prvo što mu je bilo na umu kada se povratio u život nakon nesreće, Frensis je isplanirao detaljan i pažljivo kontrolisan put koji je trebalo da ih dovede do neke vrste duhovne katarze – ili da ih bar malo zbliži.
U međuvremenu, Piter, srednji brat, utonuo je u anksioznost kao čovek koji će dobiti dete sa ženom za koju je uvek mislio da će se razvesti od nje. I mali Džek, beba porodice i pisac koji zasniva svoje „izmišljene“ likove na svemu što mu se događa, dolazi u Indiju još uvek toliko opsednut bivšom devojkom koju je ostavio u Parizu da ne može da prestane da prisluškuje njenu telefonsku sekretaricu, za koju još uvek ima šifru.
Dok su trojica scenarista prvi put doživljavali zemlju, nastajalo je sve više komičnih nezgoda priče, od gužve u vozu u stilu filma „Noć u operi“ do sudara kultura u kojima se turisti sreću s drevnom duhovnom tradicijom.
„U Indiji smo došli na mnoge sjajne ideje koje nikada nismo mogli da zamislimo – divne trenutke koji su bili vredni putovanja i beleženja“, kaže Švarcman. „Voz i Indija su zaista postali likovi u filmu. Ta igra je vrlo interesantna jer je u početku Indija u pozadini i zamagljena, zato što su ova tri čoveka u nekom svom svetu, iako se nalaze u stranoj zemlji. Ali kada su braća prisiljena da se susretnu s Indijom, dobijamo iskustvo koje smo tražili.“
Godinu dana su radili na scenariju, uz pomoć Andersonovog dugogodišnjeg producenta, Skota Rudina, i onda su krenuli da pripremaju snimanje. Producentu Lidiji Din Pilčer scenario se zaista dopao, a još više ju je osvojilo to kako Anderson planira da pristupi toj priči. „Ves mi je rekao da želi da ovaj film snimi drugačije nego bilo šta što je ranije radio“, objašnjava ona. „Hteo je da napusti tradicionalna ograničenja snimanja filma i uprosti proces. Tražio je da glumci sami rade svoju šminku, da se sami oblače ujutru i da pokušaju da stvore okruženje u kojem će likovi funkcionisati u tom fiktivnom svetu kao da su to pravi ljudi koji kreću na putovanje.“
Ta ideja će postati deo izrazitog istočno-zapadnog stila filma. „Kada smo krenuli sa snimanjem, shvatili smo da je proces deo pripovedanja i da je takva kinetička energija, sredina u kojoj niko nije znao šta će se sledeće desiti, deo Vesove kreativne vizije“, kaže Pilčerova.
Kopola rezimira: „Čitav duh filma bio je u tome da se ti likovi stave u voz i puste u haos, i da se onda prepusti stihiji, da se dozvoli neočekivanim stvarima da se dese.“ Poznat po smislu za kreiranje živopisnih scenografija, Ves Anderson je i u ovom filmu otišao korak dalje kada je u pitanju vizuelni prikaz. Ideja je bila da se prikaže Indija onakva kakva jeste i da se od toga zatim, malo-pomalo, napravi klaustrofobični lični svet trojice braće – u kojem se dvojica suprotstavljaju jedan drugome u nekoj vrsti kontrolisanog haosa.
O REŽISERU
Ves Anderson (reditelj, koscenarista i producent)
Rođen je u Hjustonu, Teksas. Studirao je na Univerzitetu Teksas u Ostinu. Režirao je i napisao filmove „Bottle Rocket“, „Rushmore“, „The Royal Tenenbaums“ i „The Life Aquatic with Steve Zissou“. Njegov sledeći film će biti „The Fantastic Mr. Fox“, zasnovan na knjizi Roalda Dala.
O GLUMCIMA
Oven Vilson (Frensis)
U Holivudu se ostvario kao glumac i scenarista dugometražnih filmova. Nedavno je nastupao s Benom Stilerom i Robinom Vilijamsom u filmu Šona Levija „Luda noć u muzeju“, kao i u hitu „Ja, ti i Dupri“ s Kejt Hadson i Metom Dilonom. Svoj glas je pozajmio za potrebe Diznijevog dugometražnog animiranog filma „Automobili“, koji je nominovan za nagradu Američke filmske akademije u kategoriji najboljeg animiranog filma.
U leto 2006. igrao je u hit komediji „Lovci na deveruše“ s Vinsom Vonom. Film se nadovezao na uspeh filma „Life Aquatic with Steve Zissou“, u kom je Vilson nastupao s Bilom Marejem i Andželikom Hjuston. Vilsonova ranija saradnja s Vesom Andersonom uključuje „The Royal Tenenbaums“, za koji je s Andersonom podelio nominaciju za najbolji originalni scenario. Pored toga, bio je koscenarista i za prvi Andersonov film – „Bottle Rocket“, kao i za „Rašmor“.
Edrijen Brodi (Piter)
Dobitnik je nagrade Američke filmske akademije za najbolju mušku ulogu u filmu „Pijanista“ Romana Polanskog. Do danas je najmlađa osoba koja je ikada osvojila Oskara u toj kategoriji. Njegov portret istinite preživele žrtve holokausta, Vladislava Špilmana, donela mu je i nagrade za najboljeg glumca od strane Nacionalnog društva filmskih kritičara, Bostonskog udruženja filmskih kritičara, kao i nagradu Cezar (francuski ekvivalent Oskaru) i nominacije za Zlatni globus, te nagradu Udruženja filmskih glumaca i nagradu BAFTA.
Nedavno je glumio u epskom rimejku „King Konga“ Pitera Džeksona, ovenčanog Oskarom, kao i u filmu Alena Kultera „Holivudlend“. Sledeći put ćemo ga gledati u dugo očekivanoj kostimiranoj romantičnoj drami „Manolete“ s piscem/rediteljem Menom Mejdžesom, u ulozi najslavnijeg španskog toreadora – Manuela Rodrigeza Sančeza, s Penelope Kruz.
Brodi je rođen i odrastao je u Njujorku, gde je pohađao Visoku školu za izvođačke umetnosti i kasnije Američku akademiju dramskih umetnosti. Do prvog uspeha došao je glavnom ulogom u filmu „King of the Hill“ Stivena Soderberga. Kasnije je nastupao u dva dugometražna filma reditelja Erika Brosa, „Ten Benny“ i „Restaurant“, što mu je donelo nominaciju za nezavisnu nagradu Spirit.
Ostatak njegovog opusa obuhvata filmove Harrison’s Flowers“, „Bread and Roses“, „The Thin Red Line“, „The Affair of the Necklace“, „Liberty Heights“, „Summer of Sam“, „The Village“ i „The Jacket“.
Džejson Švarcman (Džek i koscenarista)
Svoj debi na filmskom platnu ostvario je 1999, kao Maks Fišer, ekscentrični srednjoškolac u cenjenoj komediji Vesa Andersona „Rašmor“, nasuprot Bilu Mareju. Te godine, nastup mu je doneo nominaciju za glumca koji najviše obećava u izboru Čikaške asocijacije filmskih kritičara. Švarcman je nedavno glumio vodeću ulogu u filmu Sofije Kopole „Marija Antoaneta“ kao kralj Luj Šesnaesti, zatim u filmu „Shopgirl“ – o ljubavnom trouglu čije su ostale tačke bili Kler Dejns i Stiv Martin, zatim „Bewitched“ s Nikol Kidman i Vilom Ferelom, a nosio je i glavnu ulogu u egzistencijalnoj komediji Dejvida O. Rasela „I (heart) Huckabees“ s Dastinom Hofmanom, Naomi Vots i Džudom Louom.
Andželika Hjuston (Patriša)
Nagradama ovenčana glumica i rediteljka nastavlja slavno porodično nasleđe u oblasti filma, otpočeto od strane njenog dede Voltera i oca Džona. U svojoj karijeri dobila je 29 priznanja, uključujući brojne nagrade Nacionalnog udruženja filmskih kritičara, dve nezavisne Spirit nagrade, kao i nagrade filmskih kritičara Los Anđelesa i Njujorka.
Dobila je i Oskara za sporednu žensku ulogu u crnoj komediji „Čast Pricijevih“, gde je nastupala s Džekom Nikolsonom i Ketlin Tarner. U 2005. dobila je i Zlatni globus za ulogu u HBO-ovom originalnom filmu „Iron Jawed Angels“, gde je nastupala s Hilari Svonk i Džulijom Ormond.
Njeni ostali filmovi su: oba nastavka „Porodice Adams“, zatim „Prevaranti“ Stivena Frirsa, „The Royal Tenenbaums“ i „Life Aquatic with Steve Zissou“, „The Witches“, „Crimes and Misdemeanors“, „The Crossing Guard“, kao i poslednji film njenog oca – „The Dead“.
Oficijelni sajt

• The Darjeeling Limited (2007)

Premijera: 27. mart 2008. godine 

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com