Vrata do vrata

Žanr: triler
Trajanje: 75 min.
Premisa: Neka vrata nikada ne treba otvarati

SINOPSIS

„Vrata do vrata“ je psihološki triler podvučen snažnom seksualnom konotacijom. Glavnog junaka, Džona (30), nedavno je napustila devojka. Jednog dana on upoznaje svoje komšinice En i Kim, dve prelepe žene, koje žive vrata do njega. One ga pozivaju u svoj stan. Stan je pretrpan konzervama i flašama vode, kao da očekuju opsadno stanje. Džon je iznenađen što ih nikada pre toga nije upoznao, dok izgleda da njih dve odlično poznaju njega i njegovu bivšu devojku Ingrid. Njihovo manipulativno i seksualno ponašanje neprijatno je Džonu i on odlazi. Međutim, En ga ubeđuje da se vrati i pripazi Kim dok ona ode u kupovinu. Ispriča mu kako je čovek koji je živeo u stanu pre Džona napastvovao Kim i držao je u svom stanu zatvorenu dva dana. Od tada se Kim ne usuđuje da izađe iz zgrade.

Kada se Džon vrati u njihov stan, Kim poriče sve što je En rekla, tvrdeći kako je En bila ta koja je bila napastvovana. Kim pokušava da zavede Džona. Postavljajući mu zamke, mami ga sve dublje u njihov ogromni stan. Džon sve više gubi kontrolu nad svojim životom.

O FILMU

„Vrata do vrata“ govori o gubljenju kontrole nad svojim željama, voljom i umom, o nemogućnosti razlikovanja laži od realnosti.
Reč reditelja:
„“Vrata do vrata“ je klasična verzija noćne more. Jednog dana otkrijete vrata do svojih, a kada ih otvorite i uđete, pronalazite jedan drugi svet, gde normalna pravila ne važe. Nalazite se u svetu u kom morate da se suočite sa svojim najgorim strahovima. Istovremeno, to je strašno zavodljiva i veoma zastrašujuća stvar. „Vrata do vrata“ je putovanje na najtajnovitije mesto na planeti, koje se nalazi duboko u svakom od nas. Oduvek sam se interesovao za to kako funkcioniše naš um. Koliko pritiska on može da izdrži? Kako uspevamo da se izborimo s iskustvima za koje smatramo da nismo sposobni da iskusimo? „Vrata do vrata“ je film o poricanju stvarnosti, poniženju i prelaženju granica.“

O REŽISERU

Pel Sletaune (reditelj)
Rođen je 1960. Diplomirao je književnost, fotografiju i istoriju umetnosti. „Vrata do vrata“ je njegov treći film, posle „Junk Mail“ (1997) i „You really Got me“ (2001). Bilo mu je ponuđeno da snimi film „Američka lepota“ („American Beauty“, 1999), ali je odbio obrazloživši da je scenario slab.

Pel Sletaune postao je najznačajniji norveški reditelj posle dva svoja igrana filma i velikog broja reklama. Počeo je da režira 1991. Svoj debi kao filmski režiser igranih filmova napravio je visoko rangiranim filmom „Junk Mail“ („Budbringere“), koji je bio prikazan na Nedelji kritike u Kanu i osvojio Prvu nagradu. U Norveškoj je film bio pravi hit na blagajnama, a prodat je u preko 40 zemalja širom sveta, osvojivši brojne nagrade na internacionalnim festivalima kao što je nagrada žirija na Internacionalnom filmskom festivalu u Sao Paulu, Srebrnu nagradu 1997. na Filmskom festivalu u Tokiju i nagradu Srebrna mamuza na Filmskom festivalu Flenders. „Junk Mail“ bio je prvi norveški film ikada pozvan i prikazan na Filmskom festivalu Sandens.

Bliže kući, „Junk Mail“ osvojio je priželjkivanu nagradu Amanda za najbolji norveški igrani film, kao i nagrade za najboljeg glumca i glumicu. Sletaune je takođe osvojio Firpresci nagradu na Filmskom festivalu u Stokholmu. Magazin „Variety“ proglasio je 1998. godine Pela Sletaunea za jednog od deset svetskih reditelja koji najviše obećavaju.

Njegov drugi igrani film – „You really Got me“ (2001), bio je prikazan na Filmskom festivalu u Torontu, a prošlogodišnji hit „Vrata do vrata“ bio je prikazan u okviru Dana Venecije na Venecijanskom filmskom festivalu 2005. Pel Sletaune primio je internacionalna priznanja za svoje kratke filmove „The Binge Joint“ (1992) i „Eating Out“ (1993). Za svoje radove kao reditelj reklama osvojio je nekoliko nagrada Lav na Kanskom advertajzing festivalu (dva zlatna, po jedan srebrni i bronzani), kao i veliki broj nacionalnih nagrada.

O GLUMCIMA

Kristofer Joner (Džon)
Rođen je 1972. godine u Stavangeru. Predstavlja najzanimljivije ime među glumcima mlađe generacije u Norveškoj. Njegov prvi igrani film – „Mongoland“ (2000), postigao je veliki uspeh, a od tada se pojavljivao u još devet igranih filmova. „Vrata do vrata“ je njegovo poslednje ostvarenje i možda najzahtevnija uloga koju je odigrao do sada. Osvojio je nagradu za najboljeg glumca na dodeli Amanda nagrada za ulogu Džona u psihološkom trileru Pela Sletaunea.

Upravo je završio snimanje filma „High school teacher“ (premijera 2006) reditelja Hansa Petera Maolanda; u tom filmu igra glavnu ulogu. Kristofer je osvojio nagradu kritike za ulogu u svom prvom filmu, „Detector“ (2000), koji je režirao Pel Džekman, kao i za ulogu u filmu „Mongoland“ Arlin Omundsen.

Glumi u filmu „Music for Weddings and Funerals“, koji je režirao Uni Straume. Taj film bio je prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu 2002, na Filmskom festivalu u Torontu i na Sandens festivalu, kao i norveški hit „Falling Sky“, gde Kristofer igra glavnu ulogu. Takođe, pojavljuje se u filmu „Dark Woods“ reditelja Pela Šie. Dobio je nagradu Zlatni labud za najboljeg glumca na Internacionalnom filmskom festivalu u Kopenhagenu za svoju ulogu u filmu „Falling Sky“, a iste godine bio je norveška zvezda na Berlinskom filmskom festivalu.

Sesili Mosli (En)
Rođena je 30. januara 1973. Prodor na filmskom platnu napravila je upravo ulogom En u filmu „Vrata do vrata“. Dobro poznata glumica pozorišne scene u Norveškoj, ona je proteklih nekoliko godina glumila u nekoliko TV serija i igranih filmova u Norveškoj. Međutim, ulogom prelepe i čudne komšinice u filmu „Vrata do vrata“ postigla je da je i publika i kritika u potpunosti prihvate.

Julija Šaht (Kim)
Rođena je 13. jula 1982. godine. Postala je velika zvezda u Norveškoj ulogom Kim, mlađe sestre u filmu „Vrata do vrata“. Ovo je prvi film mlade 23-godišnje Julije, a kritika i publika su bili zatečeni njenom harizmatičnom pojavom na velikom platnu. Julija je nedavno upisala Nacionalnu pozorišnu školu.

Ana Bah-Vig (Ingrid)
Rođena je 19. septembra 1975. godine. Obrazovala se na Nacionalnoj pozorišnoj školi u Oslu. Sada je članica pozorišnog ansambla u Bergenu. Ona je i pisac, a svoj prvi roman objavila je 2003.

Oficijelni sajt: