Zastave naših očeva

Žanr: drama, istorijski
Trajanje: 132 min.
Premisa: Jedan pucanj može da završi rat!

SINOPSIS
Najupečatljivija slika rata na Pacifiku – momenat kada su šestorica američkih vojnika postavila američku zastavu na planinu Suribači posle višednevne opake borbe za japanski garnizon Ivo Džima, napušteno ostrvo crnih peščanih plaža i sumpornih pećina – zabeležena je na filmu. Da bi se iskoristila osećanja koja je probudila ta fotografija, ovi vojnici heroji izvučeni su s ratišta i upućeni na turneju po svojoj domovini, gde nastavljaju da služe državi, ali među svojim narodom, koji želi da bude blizu „pravih heroja“ a zauzvrat ispisuje čekove kako bi se popunio ratni budžet.
O FILMU
Za ljude na fotografiji podizanje zastave je samo jedna mala formalnost usred razarajuće bitke, ali za one u njihovoj domovini slika postaje simbol junaštva koji američkoj javnosti utoljuje glad za nadom u ratu koji, kako se čini, nema kraja. Majkama vraća nadu da će im se sinovi vratiti živi, a životni smisao onima koji žale za izgubljenima.
Samo trojica su preživela: Džon – Doca Bredli, vojnik mornarice (glumi ga Rajan Filip), Ira Hejs (Adam Bič), stidljivi Indijanac, i Rene Ganjon (Džesi Bredford), ratni kurir koji je izbegavao da puca iz oružja. Ovi vojnici igraju svoju herojsku ulogu do savršenstva – neumorno putuju državom, rukuju se s pravim ljudima, govore prave reči u mikrofon – ali iznutra osećaju da deo njihovih duša nikada neće napustiti crno tlo Ivo Džime.
Režiran od strane dvostrukog dobitnika nagrade Akademije, Klinta Istvuda, film „Zastave naših očeva“ je snažna analiza rata koji je posmatran spolja i doživljen od strane vojnika na ratištu. U intimnoj priči o prijateljstvu i hrabrosti, opstanku i žrtvovanju nasuprot ogromnoj, haotičnoj pozadini bitke za Ivo Džimu kamera Džoa Rozentala hvata momenat u kome rat ne utiče samo na državu koja je opsednuta njime već i na osobe koje su uhvaćene u sočivu njegove kamere. Scenario su napisali Vilijam Brojls Mlađi i Pol Hegis (po knjizi Džejmsa Bredlija i Rona Pauersa). Klint Istvud, Stiven Spilberg i Robert Lorenc su producenti, a glavni glumci su Rajan Filip, Džesi Bredford i Adam Bič. Direktor fotografije je Tom Stern, Henri Bamsted je glavni scenograf, Džoel Koks (A.C.E.) je montažer filma, a kostime je dizajnirala Debra Hoper.
Klint Istvud je bio privučen idejom o snimanju filma nakon što je pročitao bestseler „Zastave naših očeva“ autora Džejmsa Bredlija i Rona Pauersa. Knjiga je Istvudu bila interesantna baš kao i čuvena fotografija Džoa Rozentala, koja ne otkriva mnogo toga. Po njegovim rečima, ima nečega posebnog u toj fotografiji, jer je ona 1945. godine predstavljala simbol američkog patriotizma, ali su verovatno samo šestorica uslikanih momaka mogla da je dožive u celosti. Kao kontrapunkt jednoj od najkrvavijih bitaka u ratu fotografija postavljanja američke zastave na planinu Suribači simbolizuje ono što je bilo ulog i ono zbog čega su se borbe uopšte i vodile. Kada sazna šta se sve dešavalo momcima sa slike i kako su oni sklonjeni s ratišta i upućeni na novi zadatak, čovek ostaje sa skupom složenih emocija.
Književno delo „Zastave naših očeva“, po kome je rađen film, otkriva ne samo detalje bitke na Ivo Džimi posmatrane očima jednog od šestorice heroja sa slike već i putovanje sina koji želi da istraži ulogu svog oca u celom tom događaju, baš kao i da sazna s kime se on borio i za kim je žalio i nakon 60 godina. Džejms Bredli, sin jednog od junaka filma – Džona Bredlija, kaže da nikada nije planirao da piše knjigu već ga je zanimao odgovor na pitanje zašto je njegov otac bio tih. Definitivno se odlučio za pisanje knjige kada je shvatio da svi znaju za fotografiju, ali da niko ne zna pravu priču.
Ubrzo nakon što je pročitao Bredlijevu knjigu, Istvud je otkrio da je Stiven Spilberg otkupio prava na priču. Jednom prilikom mu je čak i rekao da bi želeo da on poseduje prava na tu priču i onda je pre nekoliko godina naleteo na Stivena, koji ga je pozvao da učestvuje u projektu. Spilberg, dobitnik Oskara za film slične tematike – „Spasavanje redova Rajana“, uopšte nije bio zabrinut zato što Klintu Istvudu predaje režiju ovog filma jer već 35 godina prati njegov rad na filmu i zna da mu nema ravnog u modernom svetu filma. Istvud je, po njemu, uvek ostao isti – smirenog ega, svestan svojih vrlina, ali se ni u jednom momentu nije hvalisao. On je pravi čovek za taj posao – čovek koji veruje u svoju ekipu kao što veruje samom sebi i svojim instinktima u svakoj situaciji.
Po prihvatanju režiserske uloge, Istvud se bacio na opsežnu analizu svega u vezi s Ivo Džimom, čitajući o svemu i pričajući s veteranima obe, tada zaraćene, strane. Ovo njegovo istraživanje je i deo jednog drugog projekta – reč je o filmu „Pisma sa Ivo Džime“, koji će biti snimljen na japanskom jeziku u američkoj produkciji, a govoriće o drugoj strani priče, onako kako su je Japanci videli. Odlučio se na taj potez jer je primetio da više ne važe stara poimanja rata, u kojima se zaraćene strane dele na dobre i loše – shvata se da u ratu nema gubitnika niti pobednika. Ta dva filma, po njemu, nisu o nečijoj pobedi ili gubitku već o katastrofalnim efektima rata na ljude koji su ga preživeli, kao i o onima koji su prerano izgubili živote u njemu.
Pripremajući se za film Istvud je posetio Ivo Džimu zahvaljujući predusretljivosti japanske vlade. Bio je dirnut što ima priliku da hoda mestima na kojima je puno vojnika s obe strane izgubilo živote. Uvideo je kako bi na ostrvo uticalo ponovno pucanje i vojevanje (makar bilo samo za potrebe snimanja filma), tako da nije hteo da dira ništa na njemu. Istorija je ostavila traga na tom ostrvu i kada ste na njemu, gotovo da možete da čujete zvuke bitke. Na ostrvu nema nikoga osim nešto vojske i, po Istvudovim rečima, bolje je da tako i ostane.
I pored mnogih teškoća (zbog specifičnosti Ivo Džime) s nalaženjem slične lokacije ekipa je odlučila da to bude vulkansko poluostrvo Rejkjanes, jugoistočno od Rejkjavika (Island). Tamo, baš kao i na Ivo Džimi, ima geotermalnih (vulkanskih) izvora pare koja izlazi iz zemlje, plaža s crnim peskom i čestih sitnih zemljotresa. Klima je u avgustu na Rejkjanesu veoma slična februarskoj klimi na Ivo Džimi. Uskoro je 700-člana ekipa napravila od poluostrva svoju bazu i snimanje je moglo da počne. Topografija je kao na Mesecu, što daje utisak izolovanosti, zbog čega je usledilo veoma snažno međusobno povezivanje članova ekipe, do čega u Holivudu sigurno ne bi došlo.
O REŽISERU
Klint Istvud (reditelj)
Godine 2005. on i njegov tim s filma „Beba od milion dolara“ okitili su se Oskarima i silnim nominacijama. Njegova drama „Mistična reka“ osvojila je „Zlatnu palmu“ 2003, šest nagrada Akademije i dva Oskara. Takođe, 1993. godine Istvudov novi vestern – „Neoprošteno“, osvojio je devet nagrada Akademije i četiri Oskara. Istvud je dobio i „Irvin Talberg“ memorijalnu nagradu Akademije 1995. godine.
Pored Talbergove i „De Mil“ nagrade, dobio je i mnoga druga priznanja za životno delo, uključujući i nagrade Udruženja reditelja Amerike, Udruženja glumaca Amerike, Američkog filmskog instituta i mnoge druge. Bio je proglašen za čoveka godine 1991. od strane Pozorišnog društva Harvarda, a više puta je proglašavan za omiljenog filmskog glumca po izboru građana. Predsedavao je žiriju na Kanskom filmskom festivalu 1994. godine.
O GLUMCIMA
Rajan Filip (Džon – Doca Rajli)
Glumac je, producent i pisac. Brzo je postao poznat kao jedan od najsvestranijih mladih talenata u Holivudu. Glumio je u filmovima „Crash“, „White Squall“, „Five Fingers“, „Little Boy Blue“, „Nowhere“, „Homegrown“, „Playing By Heart“, „I Know What You Did Last Summer“, „Cruel Intentions“, „54“, „Gosford Park“, „Igby Goes Down“, „Anti-Trust“, „Company Man“, „Way of the Gun“, „The I Inside“.
Džesi Bredford (Rene Ganjon)
Jedan je od najdarovitijih glumaca svoje generacije. U Holivudu je poznat po tome što bira najrazličitije uloge. Glumio je u filmovima „Heights“, „Happy Endings“, „My Sassy Girl“, „Bring it On“, „Swimfan“, „Dancing at the Blue Iguana“, „King of the Hill“, „A Soldier’s Daughter Never Cries“, „Hackers“, „Romeo and Juliet“, „Speedway Junky“.
Adam Bič (Ira Hejs)
Poznat je po svojoj ulozi Viktora Jozefa u filmu „Smoke Signals“, za koju je osvojio nagradu gledalaca na Sandens festivalu. Nedavno je završio snimanje „Comanche Moon“, CBS-ove mini-serije u kojoj glumi pored Vala Kilmera i Stiva Zana.
Igraće glavnu ulogu u HBO-ovom filmu Čarlsa Istmana „Bury My Heart at Wounded Knee“, koji je adaptacija čuvene istoimene knjige. Glumio je u mnogim filmovima, a neki od njih su: „The Big Empty“, „The Art of Woo“, „Posers“, „Last Stop“, „Now and Forever“, „My Indian Summer“, „A Boy Called Hate“, „The Adventures of Joe Dirt“ i „Mystery, Alaska“.
Bari Peper (Majk Strank)
Privukao je pažnju kritike glumeći redova Džeksona u Spilbergovom filmu „Spasavanje redova Rajana“. Nominovan je za razne nagrade za ulogu u filmu „Tri sahrane Melkijedesa Estrade“ (prvi režiserski film Tomija Li Džounsa). Bio je izvršni producent i glumio glavnu ulogu u ESPH-ovom televizijskom filmu „3: The Dale Earnhardt Story“ (priča o tragično poginulom vozaču NASKAR-a). Takođe, bio je izvršni producent i glumio glavnu ulogu u filmu „The Snow Walker“, priči o ljubavi i preživljavanju na predivnom kanadskom Arktiku, koji je prikazivan u Kanadi. Za njega je bio nominovan i dobijao nagrade u kategoriji najboljeg glumca na raznom festivalima. Ostali filmovi u kojima se Peper pojavljivao su: „25th Hour“ Spajka Lija, Gibsonov „We Were Soldiers“, „Knockaround Guys“, „The Green Mile“, „Enemy of the State“.
Džon Sleteri (Bad Gerber)
Pročuo se po radu na televiziji, filmu i pozorištu (glumi u predstavi „Zečja rupa“). Glumio je u filmovima „This Situation“, „The Station Agent“, „Traffic“, „Mona Lisa Smile“, „Sleepers“ i „City Hall“. Nedavno je završio snimanje filma „Underdog“, a trenutno radi na scenariju adaptaciji za film „The Extra Man“ i snima filmove „Charlie Wilson’s War“ i „Reservation Road“.
Džon Bendžamin Hiki (Kejes Bič)
Poznato je TV lice. Glumio je u serijima „Law & Order“, „CSI“, „Alias“ i „Sex and the City“. Filmovi u kojima je glumio su: „Flightplan“, „The Bone Collector“ i „The Anniversary Party“. Trenutno je aktuelan s filmom „Infamous“ (s Tobijem Džounsom), te „Then She Found Me“ (s Helen Hant i Bet Midler) i „Freedom Writers“ (s Hilari Svonk).
Pol Voker (Henk Hensena)
Svojim upečatljivim pojavama na filmu obezbedio je ozbiljne angažmane u nekim od najuspešnijih filmova ove sezone kao što su „Running Scared“, „Eight Below“ i „Into the Blue“. Radio je na filmovima „2 Fast 2 Furious“ (nastavak filma iz 2002. „The Fast and the Furious“, u kome je takođe glumio), „Joy Ride“, „The Skulls“, „Varsity Blues“, „Pleasantville“, „She’s All That“, „Brokedown Palace“ i „Noel“.
Džejmi Bel (Ralf Ignatovski)
Poznat je po nagradi za ulogu u delu „Billy Elliot“. Radio je na filmovima „Nicholas Nickleby“ Daglasa Mekgrata, kao i na „Underthow“ s Dermotom Malronijem i Džošom Lukasom. Godina 2005. bila mu je sjajna jer je radio na filmovima „Chumscrubber“ s Ralfom Fajnsom i Keri En-Mos, „Dear Wendy“ Tomasa Vinterberga i „King Kong“ Pitera Džeksona.
Oficijelni sajt:
Flags of Our Fathers (2006)
Premijera: FEST 07
U bioskopima: 22. mart 2007. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com