Zemlja istine, ljubavi i slobode

Žanr: Drama

SINOPSIS

Beograd je pod bombama. Proleće 1999. godine. Odeljenje psihijatrije je smešteno u atomsko sklonište u kome je nestalo struje. Pod svetlošću sveća i sa zvucima detonacija u daljini, zatičemo kao pacijenta bez dijagnoze, Borisa, mladog montažera koji je čudom preživeo bombardovanje zgrade RTS-a. Na televiziji je radio u informativnom programu, montirajući priloge o protokolu predsednika, partijskim kongresima, rečju režimsku propagandu. Njegov cimer je stari Čika Nebojša, bivši komunistički islednik koji, opterećen stotinama likvidacija koja je obavio za Titov režim, sada u nekoj vrsti religioznog ludila, zamišlja sebe kao mladog junaka starog crno-belog filma „Čudotvorni mač“.

Načelnica psihijatrije, doktorka Vanja, radi Roršahov test sa Borisom pokušavajući da mu postavi dijagnozu. Boris koji je opsednut filmovima, svojim kinotečkim iskustvom i umetnošću koju je studirao, u Roršahovim mrljama vidi film o plaćenim ubicama i prostitutkama. On pred zbunjenom doktorkom (i pred očima bioskopske publike) od mrlja mastila „montira“ delimično smešnu, a delimično zastrašujuću priču o moralnom stanju ljudskih bića koja naseljavaju Zemlju istine, slobode i ljubavi…

O FILMU

Film „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ je filmski esej o uticaju filma i ideologije na zajednicu u kojoj su mitovi uvek bili u prednosti u odnosu na stvarnost. Zato se radnja ovog filma dešava u psihijatrijskoj ustanovi privremeno smeštenoj u atomsko sklonište. U tom skloništu je sačuvan odgovor na tri pitanja koja postavlja carica u bajkovitom prologu, parafrazi iz filma Vojislava Nanovića „Čudotvorni mač“: Šta je na svetu najoštrije, šta najjače, a šta najlepše?

Mladi montažer državne televizije, Boris, smešten je u psihijatrijsku ustanovu nakon preživljenog bombardovanja zgrade u kojoj je radio. U opštoj zbrci nije pronađena njegova dijagnoza, i Vanja, načelnica te ustanove koja se nalazi u atomskom skloništu odluči da sa njim uradi Roršahov test. To dovodi do čudnih rezultata: Boris od Roršahovih mrlja „montira“ svoj film u kojem su oni ubice a one kurve iako izgledaju kao muškarci i žene koji pokušavaju da vode normalne živote u urbanoj sredini. Ubice koje Boris „vidi“ na crtežima ubijaju svoje prijatelje nizašta i upadaju u sve dublji vrtlog gangsterskog vodvilja prepunog laganja i dvostrukih identiteta. Likovi koje je zamislio Boris izranjaju iz senki svetlosti sveća koje obasjavaju betonske zidove atomskog skloništa. Menjajući njihove likove, sa akumuliranim filmofilskim iskustvom, Boris upada u košmar u kojem se on sam izjednačava sa medijumom filma. Magijski realizam koji iz toga proističe predstavlja pročišćenje (od ideoloških laži i nagomilanog nasilja koje se nalazi u svim porama svakodnevnog života) koje može da ga odvede do Zemlje istine, ljubavi i slobode.

Film „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ traga za izgubljenom duhovnošću jedne sredine u kojoj je lična odgovornost za sopstveni život godinama prepuštena političkim vođama. Kada je došlo do otrežnjenja u obliku rata, junaci ovog filma su shvatili da su možda zauvek zarobljeni u balkanskom haosu koji ima osobinu da neutrališe svaki sloj modernizma u ljudima. Jedino što im je preostalo to je „život u glavi“ potkrepljen varljivim senkama na zidu obasjanom svećama.

MILUTIN PETROVIĆ – producent, reditelj, scenarista, montažer, kompozitor

Milutin Petrović je reditelj koji živi i radi u Beogradu. Diplomirao je filmsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Na televiziji radi od početka osamdesetih godina kada je režirao emisije sa rok muzikom, rok operetu „Kreatori i kreature“, a kultni status je stekla njegova rok grupa „Heroji“. Na filmu je debitovao dokumentarnim ostvarenjem „Specijalno vaspitanje“ (1987), a u oblasti igranog programa na televiziji „sapunskom“ TV serijom „Dome, slatki dome“ (1987), nakon koje je usledio TV film „Telefomanija“ (1988). Tokom devedesetih godina napravio je više desetina reklamnih kampanja i pokušavao da uspostavi proizvodnju, od države nezavisnog filma. Osnovao je svoju filmsku kompaniju u okviru koje je montirao i bio izvršni producent filma Dinka Tucakovića „A Moral Opera By a Political Idiot“, koji je 1999. godine prikazan na festivalu u Veneciji. Film „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ njegov je prvi dugometražni igrani film.

BORIS MILIVOJEVIĆ (Boris)

Debitovao je kao šesnaestogodišnjak igrajući glavnu ulogu u filmu Darka Bajića – „Zaboravljeni“ (1988). Za ulogu u tom filmu nagrađen je na festivalu u Rio de Žaneiru. Jedan od najpopularnijih glumaca mlađe generacije. Igrao je u filmovima „Do koske“ (1997), „Nož“ (1999), „Munje“ (2000)… Basista je rok grupa „The Kuguars“ i „Sport i Reinkarnacija“.

ĐORĐE ANĐELIĆ

Kao trubač nekoliko godina je nastupao sa popularnom rok grupom „DLM“. Uloga u „Zemlji istine, ljubavi i slobode“ njegovo je prvo pojavljivanje na filmu.

BILJANA SRBLJANOVIĆ

Dramski pisac čiji se komadi „Beogradska trilogija“ i „Porodične priče“ igraju na više od trideset pozorišnih scena širom zapadne Evrope. Za svoja dela dobila je Kelerovu nagradu, a u Nemačkoj ima status jednog od najperspektivnijih evropskih dramskih pisaca. Povremeni je kolumnista rimske „Republike“.

VANJA GOVORKO

Manekenka koja je u svojoj dugoj karijeri nastupala na mnogim evropskim modnim pistama. Nakon napuštanja manekenskog posla odlučila je da se bavi psihijatrijom.

RADE MARKOVIĆ

Možda najveća legenda jugoslovenskog filma. Prvi put na filmu pojavio se u „Besmrtnoj mladosti“ (1948) i od tada je nezaobilazni junak više od sto jugoslovenskih filmova. Najzapaženije uloge ostvario je u filmovima „Čudotvorni mač“ (1952), „Šolaja“ (1955), „Saša“ (1960), „Sutjeska“ (1973), „Dečko koji obećava“ (1981), „Kako sam sistematski uništen od idiota“ (1983), a pojavljuje se u skoro svim filmovima njegovog sina Gorana Markovića.

SAŠA RADOJEVIĆ – scenarista

Autor scenarija za kratke igrane filmove Gorana Gajića („U vrtlogu strasti“ i „Sedmi dan“) i Dinka Tucakovića („Pismo“, 1997). Autor je desetak knjiga o filmu u kojima se uglavnom bavi američkom kinematografijom. Bio je asistent režije Teu Angelopulosu na snimanju filma „Odisejev pogled“.

PREDRAG BAMBIĆ – snimatelj

Počeo kao autor eksperimentalnih filmova. Do sada je snimio dva dugometražna igrana filma – „Čudna noć“ (1990) i „Velika gužva“ (1992). Od početka vojnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji radio kao ratni snimatelj. Već četiri godine je snimatelj CNN-a za ovo područje.

PETAR JAKONIĆ – montažer, scenarista

Njegova sudbina montažera koji se nalazio na poslu u trenutku dok je bombardovana zgrada televizije poslužila je kao inspiracija za ovaj film. Jakonić je montirao devetnaest dugometražnih igranih filmova od kojih su najuspešniji „Šest dana juna“ (1985), „Čavka“ (1988), „Ni na nebu ni na zemlji“ i „Zbogom dvadeseti vek“ (1998), za koji je dobio Oskara za nezavisni film. Režirao je i TV seriju „Čovek u srebrnoj jakni“.

MIŠA SAVIĆ – kompozitor

Propagator minimalizma u muzici i autor muzičkih hepeninga u kojima se bavi eksperimentima sa zvukom (koncert za sedamnaest bas gitara, na primer). Autor je muzike inspirisane kalipsom i opusom Roberta Mičama koja je poslužila kao podloga za pozorišnu predstavu „Trinidad“, koju je režirao Milutin Petrović.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com