Zona mrtvih

Žanr: horor
Trajanje: 100 minuta
Engleski naziv: Zone of the Dead
Zemlja: Srbija, Italija, Španija, 2009
Trajanje: 100 minuta

SINOPSIS
U industrijskom gradu Pančevu biohemijski otrov dospeva u vazduh i stanovništvo je otrovano. U međuvremenu, policijski transport zatvorenika pod nadzorom Interpola kreće ka Beogradu. Put vodi kroz Pančevo i transport nailazi na zaražene stanovnike koji pokušavaju da ih ubiju. Agenti Mortimer Rejes i Mina Milijus ubrzo shvataju da im je jedini izlaz iz opasne situacije saradnja s misterioznim zatvorenikom.
REDITELJ O FILMU
Mislimo da je vrlo važno da naglasimo pre svega to da ovaj film, pošto je potpuno žanrovski određen, možda ne nosi umetničku težinu koji nose neki drugi autorski filmovi, ali ubeđeni smo da on nosi ogroman potencijal za domaću kinematografiju u smislu da horor filmovi imaju svoje ogromno tržište u svetu i da realno imaju veću šansu za zaradu, a samim tim i da se stvaraju. To je vrlo bitno za kinematografiju koja sa sadašnjim domaćim bioskopskim kapacitetima i slabim potencijalima za inostranu prodaju samo od pomoći države može da se održava. Naša ideja je da pokažemo da i domaći film može da se isplati, da zapošljava filmske autore i radnike, kao i neke nove specijaliste koje ovaj žanr traži.
Koreni ove ideje mogu se vremenski locirati u kraj šezdesetih, tj. početak sedamdesetih, kada su nastala dva ostvarenja kultnog reditelja Džordža A. Romera "The Night of the Living Dead" i "The Crazies". Njegova dela svakako su produkt socijalne stvarnosti, gde je on na prefinjen i ozbiljan način dao svoje viđenje društva koje funkcioniše i pored apsurdnosti u kojoj se nalazi. Svoje stavove nadograđuje filmovima "Dawn of the Dead", gde je čuvenim alegorijskim pristupom izjednačio zombije s bezumnim potrošačima koji se po tržnom centru motaju ceo dan, gladni a nikad siti, osuđeni na večnu duhovnu glad, i "Day of the Dead", gde prikazuje potpuni krah civilizacije nastale na takvom distopijskom poretku. Maksimalno ironični, Romerovi filmovi su besmrtna paradigma zombi podžanra: jezivi, inteligentni, stilizovani, drski i veoma pesimistični uz odmerenu dozu crnog humora.
"Zona mrtvih" nastavlja na tragu ideja koje je Romero ustoličio, dok će vizuelni identitet biti bliži savremenim predstavnicima revitalizovanog i nikad popularnijeg žanra. Ideja je da se kroz jasan koncept žanrovskog filma nepretenciozno prikaže zabrinutost prema rastućim opštim socijalnim, političkim i ekološkim problemima. Stoga u priči imamo zemlju u tranziciji kojoj se diktiraju uslovi i u kojoj je sve podređeno vojnim vežbama, tj. zahtevima sa Zapada, u cilju približavanja zapadnim silama. U političkim kalkulacijama problem zagađenosti životne sredine ostavljen je po strani.
U gradu na 12 km od prestonice ovaj problem prerasta u ekološku katastrofu. Iako je žanrovski ovaj film opredeljen za horor, dramaturgija priče zasnovana je na filmovima katastrofe, gde se različite ljudske sudbine ukrštaju za svoj dramatičan epilog. Individualni unutrašnji doživljaj nepoznatog straha i ljudski nagon za opstankom tek u epicentru katastrofe kroz mitološku borbu dobra i zla čine da čovek pronađe pravog sebe. Svi likovi u priči ne prelaze samo fizički put već pre svega karakterni, menjajući se nabolje ili nagore, doprinoseći tako katarzi svojih likova. U suštini drama karaktera, "Zona mrtvih" postavlja znak jednakosti između nacionalnosti, rasa i vera, i na uzbudljiv i efektan način govori o preživljavanju običnog čoveka.
Vizuelni stil filma nadovezuje se na moderni pristup ovom žanru, s tim što će biti dodatno obogaćen autentičnošću naše zemlje, koja samo kroz svoju arhitekturu može ponuditi zanimljiv spoj turskih, austrougarskih i socijalističkih stilova, kao i savremenih trendova u arhitekturi. Pažljivom analizom scenarija odabrane su lokacije, pre svega u Pančevu, ali i u Beogradu, koje će na reprezentativan i raznovrstan način filmskoj publici ponuditi autentično viđenje naše zemlje. Lokacije će biti dodatno scenografski adaptirane za potrebe filma.
Enterijeri koji će većinom biti izgrađeni u studiju predstavljaće osnovnu crtu vizuelnoj temi filma, jer će zemlja u tranziciji biti prikazana spojem prošlosti i budućnosti, gde će elementi scenografije biti uklopljeni na način koji će to simbolično označavati. Sveže okrečeni zidovi, laminatni podovi i moderno osvetljenje biće postavljeni u spoju s nameštajem državnih institucija starim preko 30 godina, koji i dalje čeka svoju zamenu. Macintosh kompjuteri i pisaće mašine u jednoj prostoriji. Moderni elektronski sistemi komunikacije i starinske radio stanice. Jugo i GPS oprema. Moderna tehno žurka u kući s nameštajem starim 50 godina – dunja na ormaru i lajtšou.
Takođe, autentičnost mesta dešavanja biće potcrtana i kostimografski, ali i karakterizacijom likova. S obzirom na to da su neki od likova stranci u našoj zemlji, jasno će biti prikazani međuljudski odnosi. Srdačnost i prijateljstvo, ali i rezervisanost i opreznost u kontaktu s predstavnicima "zapada". Brz tempo filma diktiraće analitička montaža više kratkih kadrova, koji će kao voz postepeno ubrzavati ka klimaksu. Red međuljudskih odnosa, red strave i užasa, red ličnih priča likova, red napetosti, red prijateljskih osećanja, red akcije, red tragičnih sudbina.
Apokaliptična atmosfera dodatno će stvarati utisak jeze i usamljenosti. Prazne ulice grada, u kojima će biti samo po koji prevrnut automobil ili kontejner, siluete koje se kreću po mraku, čudni zvukovi. Napetost će biti osnovni element gradacije filma. Oštar zvuk biće kombinovan s dinamičnom i brzom "tvrdom" muzikom u akcionim scenama, kao i s dramatičnom i jezivom melodijom u scenama neizvesnosti. Tišina će biti jedan od najsnažnijih elemenata stvaranja tenzije.
Ključna stvar za uverljivost ovakvog filma biće maske zaraženih stanovnika. Maskama će se postići karakterizacija zaraženih, gde će se svaki zaraženi posebno koncipirati. Svi zaraženi imaće nekoliko zajedničkih osobina po kojima će se razlikovati od običnih ljudi, a to su, između ostalog, zapenjena usta, tamne usne i podočnjaci, izražene crne vene na vratu i mutne i prljavobele oči oštećene usled izlaganja gasu i virusu. Zatim će se svaki lik zaraženog posebno obogaćivati detaljima, što na licu, što na telu. Zaraženi, koji su prikazani kao zombiji, bića su navike, stoga će se prilikom kreacije likova potencirati i ono čime su se oni bavili pre katastrofe. Naravno, eksplicitno i bezrazložno prikazivanje nasilja i krvavih scena biće izbegnutno, s obzirom na to da će strah proizvoditi pre svega atmosfera filma. Kreacija maski ovog obima dosad nije rađena na našim prostorima, i to će biti jedan od glavnih aduta ovog filma, jer će tako pokazati i dokazati da je u našoj kinematografiji moguće napraviti najrazličitije elemente filmskog jezika na kvalitetan i inovativan način. Specijalni efekti biće urađeni spojem pirotehnike, maski i lutki, kao i specijalnih kopijuterskih efekata.
"Prljava" estetika potpuno je adekvatna za ovakav tip filma, stoga će pokreti kamere biti brzi, često iz ruke ili sa stedikema, s maksimalnim korišćenjem prednosti koje pruža horor atmosfera noću. Uz zlokobnu rasvetu koja će neretko biti postavljena kao kontrasvetlo, fotografija će biti obojena hladnim tonovima noću, dok će dnevne scene obojiti zelenkasti i sivi tonovi, koji će asocirati na zagađenost vazduha. Široki objektivi će svrsishodno pojačati utisak prostora i naglasiti apokaliptičnost situacija. Teleobjektivima biće snimane akcione scene koje će stvarati utisak klaustrofobičnosti, naročito jer se centralni deo filma odigrava u opkoljenoj policijskoj stanici.
Poruka koju nosi film puna je optimizma, jer ono što čoveka ne ubije samo ga ojača, a novi dan donosi nadu. "Zona mrtvih" na alegorijski opominje da, ako ne budemo pazili, lako možemo zateći sebe kako živimo u stanju uma koje se može opisati naslovom ovog filma. "Zona mrtvih" je film koji se pravi za publiku. S obzirom na nezasitu potražnju svetske publike za ovakvim tipom filmova, o čemu svedoče podaci gledanosti horora, kao i na popularnost koju domaći film ima među publikom, "Zona mrtvih" poseduje sve predispozicije da postane kultni film. "Zona mrtvih" ima za cilj da publiku istovremeno revoltira, uplaši i oduševi, stvarajući mešavinu užasnutosti i zadovoljstva na način da je ta dva osećanja teško razdvojiti.
O REŽISERU
Milan Konjević (scenarista i reditelj)
Milan Konjević je 1997. godine diplomirao filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Godine 1996. započeo je s radom na produkciji stripova, zajedno s Luxor kompanijom, gde je ostvario tri veoma popularne strip franšize: "Generacija Tesla", "Borci sumraka" i "Romero". Od tada je radio kao reditelj na TV B92 na više različitih emisija i dokumentaraca, a pet godina bio je i profesor na FDU. Kao scenarista i reditelj potpisuje i prvu srpsku animiranu TV emisiju – "Faktor 4".
Milan Todorović (reditelj)
Diplomirao je režiju u Centru za vizuelnu komunikaciju – Kvadrat u Beogradu, a diplomirao i filmsku i televizijsku produkciju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu s najvišim ocenama. Radio je kao asistent urednika filmskog programa na televiziji Politika i kao filmski kritičar nedeljnog magazina "Pančevac". Na Filmskom festivalu glumačkih ostvarenja u Nišu bio je asistent umetničkog direktora. Suosnivač je producentske kuće "Talking Wolf", specijalizovane za produkciju akcionih i horor filmova.
O GLUMCIMA
Vukota Brajović (scenarista/glumac)
U 21. godini započinje karijeru modela i uskoro postaje jedan od najpopularnijih srpskih muških manekena. Posle nekoliko godina u svetu manekenstva, uspešno započinje glumačku karijeru. Do sada je imao zapažene uloge u popularnim serijama "M(j)ešoviti brak", "Kuća sreće", kao i u kratkom filmu "Gajba od 500 vajferta" iz 2002. godine, gde se oprobao i kao producent i koscenarista. Zajedno s Milanom Todorovićem osnovao je produkciju "Talking Wolf ".
Ken Fori (Rejes)
Rođen je 29. februara 1948. godine u SAD. U filmu Džordža Romera "Dawn of the Dead" ostvario je impresivnu ulogu. Takođe se istakao i značajnom sporednom ulogom u Romerovom popularnom ostvarenju "Knightriders." Bio je angažovan na filmovima "From Beyond", "Leatherface: The Texas Chainsaw Massacre III", "The Dentist," "Sleepstalker," "True Blood" i "Terror Squad".
U skorije vreme glumio je u filmovima "The Devil’s Rejects" i rimejku filma "Halloween". Svoju osećajnu i nežnu stranu pokazao je u TV seriji kanala Nickelodeon – "Kenan i Kel", dok se kao gostujući glumac pojavljivao u serijama "Due South", "The X Files", "Babylon 5", "Matlock", "Dallas", "Cheers", "Quantom Leap", "Hunter", "Beauty and the Beast", "Moonlighting", "Knight Rider", "The Fall Guy", "Benson", "The A-Team", "Hill Street Blues", "The Dukes of Hazzard" i "Kojak".
Kristina Klebe (Mina)
Rođena je u Njujorku 23. novembra 1978. godine, a pored Njujorka živela je i u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji i tečno govori sva četiri jezika. Diplomirala je na Dartmut koledžu s glavnim predmetom u političkim naukama i sporednim "film/pozorište". Interesovanje za glumu ispoljila je još u ranom detinjstvu, kada je zajedno s najboljom drugaricom napisala i izvela muzički komad. Kristina piše poeziju, radila je kao DJ i u skorije vreme snima dokumentarne emisije. Glumila je u filmovima "American Primitive", "Public Interest", "The Accidental Husband", "Halloween" (rimejk iz 2007) i "Delirious", a tumačila je i epizodne uloge u velikom broju TV serija.
Premijera: FEST 2009. godine

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com