Pre svega bih voleo da nam se javi neko ko živi u Humskoj ili okolini, da nam kaže da li se stadion još uvek nalazi na svom mestu ili je malo pomeren. Koliko se tresao te noći, ne bi me čudilo da je sada malo bliže centru grada. E, a sada bih zamolio da nam se javi neko ko je ikada u svom životu bio na boljem koncertu od ovog. Čik!
Pre svega malo brojki i činjenica. Datum je bio 26. maj. Nekada se samo dan ranije na istom mestu slavio Dan mladosti. Da li zbog koncerta ili zbog nečeg drugog, tek sleta i predaje štafete mladosti ove godine nije bilo. Ozvučenje 500 kilovata. Bina duboka 21, a široka 75 metara. Montiralo ju je 300 ljudi. Kapije stadiona su otvorene u 15 časova, iako je gomila fanova čekala ispred još od jutra. Ipak je to za mnoge od njih bilo ostvarenje dečačkog sna. Toga dana je pola grada bilo zatvoreno ili blokirano nepreglednim kolonama ljudi. Na kraju, bilo je celih 40.000 posetilaca iz zemlje i regiona. Koncert je trajao dva sata. To bi ukratko bile te najznačajnije brojke.
Ali, tačno u 21 čas za njih niko više nije mario. Svetla su se pogasila samo minut ranije. A onda je krenuo pravi "rokenrol voz" koji je tutnjao Beogradom narednih 120 minuta.
"Hvala, Beograde, drago nam je što smo ovde. Vreme je za rokenrol. Žurka počinje!", uzviknuo je na početku pevač Brajan Džonson.
Sledi nekoliko numera s novog albuma "Black Ice", zatim nezaboravni klasici "The Jack", "Thunderstruck", "Hells Bells", "Anything Goes", "TNT", "Whole Lotta Rosie", histerija, ludilo, najlepša bajka. Učitelj Angus Jang je pokazao, ukoliko je neko kojim slučajem zaboravio, šta je zapravo pravi rokenrol. Završni deo koncerta uz pesmu "Let There Be Rock", desetominutni solo, prelazak preko mostića i nestajanje na trenutak, zaista nije za priču i objašnjavanje. Samo bismo pokvarili utisak. U svakom slučaju, bilo je neponovljivo, a videli smo šta je sve zapravo moguće izvesti na jednoj običnoj električnoj gitari. Za bis smo čuli hitove "Highway To Hell" i "For Those About To Rock". Dva sata je proletelo, uz topove, ovaj rokenlol voz je otputovao iz Beograda, ostavljajući nas punih srca u neverici da smo zaista bili na ovakvom spektaklu ili smo samo sve to sanjali. Sada je valjda svima jasno zašto je grupa "AC/DC" do sada prodala više od 200 miliona ploča.
Da nakon toga nije bilo mnogo spavanja, i nije. Da još uvek zuji u ušima, zuji. Ali da je ovo bio jedan od najboljih koncerata u Beogradu ikada – jeste!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com