The Canberra Times ozbiljna je dnevna novina za politiku još od 1926., pa kako joj je politika u središtu pažnje, tako je i egzotična vest o kultnom bendu Bitlsi od 27. juna 1964. završila tek u donjem desnom uglu na 5. stranici, na pukih 20-ak redaka.
Totalno nadjačana fotografijom o susretu nadbiskupa Makariosa i bivšeg terorističkog generala Georgiosa Grivasa, i višću da je 800 Kju-kluks-klanovaca preuzelo vlast nad gradićem Sent Augustin na Floridi, The Canberra Times napisao je da je „anonimna osoba javila juče osiguranju da je biološka bomba skrivena u avionu na čarter letu kojim Bitlsi lete iz Oklanda u Dunedin“.
Avion je odmah prizemljen, Bitlsi su morali napolje, a nikakva bomba naravno da nije pronađena. Novinar ili novinarka u vesti staroj 53 godine napisala je da je Pol Makartni ovako komentarisao incident: „Ja se previše ne obazirem na pretnje bombom. Dok smo bili na turneji po Engleskoj imali smo pretnje bombom svake noći.“
Pretnja bombom dojavljena je dok su još bili u Oklandu. Ovi koncerti na Novom Zelandu, prethodno je bio i Velington, bili su strpani između dve svirke u Australiji, a kakva je bila histerija za njima i na ovom kontinentu, pokazuje to što je debelo zakasnele Bitlse u Dunedinu dočekalo 2000 vrištećih Novozelanđana. U The Canberra Timesu nije bilo mesta i za nastavak izjave Makartnija: „Problem će nastati kad neko zaista podmetne pravu bombu.“
https://www.youtube.com/watch?v=zEel47TLsuk
Moguće je da su Bitlsi Novi Zeland baš zapamtili, ne zbog bombe, to su imali svaki dan, nego zbog događaja, kad ih je grupa muškaraca u hotelu napala jajima. Samo malo posle, u junu, svet je dočekao njihov album „A hard day’s night“. Još pre kraja te 1964. bend je izdao i „The Beatles for sale“.
Bitlsi su držali koncerte uživo sve do 1966. kad je jednom prilikom buka vrištanja u publici bila tako žestoka da su prvo Lenon, potom i ostali naprosto prestali da sviraju, samo su oponašali da sviraju i otvaraju usta, a celu pesmu to niko nije primetio. Stvari su kulminirale s albumom „Help!“ 1965. kad je bend bio već na ivici toga da se članovi potpuno izgube u ludnici oko njih. Kad su u februaru 1964. leteli iz Londona za SAD na aerodromu ih je ispratilo više od 4000 mladih koji su vrištali.
Kad su sleteli u Njujork, dočekalo ih je 3000 ljudi koji su vrištali. Njihov prvi nastup u The Ed Sullivan Show gledalo je čak 34 posto svih Amerikanaca, što nije postigao nikad niko pre niti posle.
Ono o čemu je govorio Makartni, da će biti problem ako neko jednom postavi pravu bombu, postalo je ozbiljna opasnost 1966., dok su Bitlsi nastupali u Memfisu u SAD-u. Džon Lenon je nešto ranije izjavio da su Bitlsi postali popularniji od Isusa. Danas je teško i zamisliti kakvu je popularnost tada uživao taj bend, ali bilo je to po svoj prilici istina.
Samo, ta statistička istina jako je uzrujala ekstremne konzervativne krugove u „biblijskom pojasu“ u SAD-u. Javno su spaljivali njihove ploče, bojkotovali radio stanice, pratili ih protestima oko hotela u kojima bi odseli. Uoči koncerta u Memfisu nekakav sveštenik Džimi Strod održao je protest ispred dvorane u društvu šestorice tipova sa maskama. Naravno da se na njih niko nije obazirao, prenosi Express.
A na koncertu, usred svirke odjednom je Bitlsima na binu doletela „cherry bomb“, nešto poput petarde, samo puno opasnije. Kuglastog oblika i puna baruta, ovo eksplozivno sredstvo, inače namenjeno vatrometu, bilo je toliko opasno da su ga baš nekako u to vreme američke vlasti zabranile.
I to u SAD-u u kom je dan danas dopušteno držanje automatskog oružja kod kuće. I to na američkom jugu. I to još onda. Eksplozija je bila malo je reći snažna. Kako je buka na koncertu bila uobičajeno nenormalna, 100 decibela i glasnija, Ringo, Džon, Džordž, Pol – niko od njih nije čuo ništa glasnije od pucnja, pa su na tren pomislili da je neto negde relativno daleko ispalio hitac. Videli su da je sve OK i samo nastavili da sviraju. A zapravo je neko od njih mogao da bude gadno ranjen.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com