Čuvene pesme „Yesterday”, „Hey Jude” ili „Let It Be” prva su asocijacija na jedan od najplodnijih autorskih tandema u pop muzici: Pol Makartni – Džon Lenon, ali „vlasnici” ovih numera nisu članovi „Bitlsa”, već diskografska kuća „Soni/ATV”.
Mnogo je primera u istoriji pop muzike da autori legendarnih pesama, tj. albuma, nemaju pravo na ono što su stvorili, ali „Bitlsi”, kao jedan od najznačajnijih bendova svih vremena, svakako su najdrastičniji primer.
I Pol Makartni, osnivač „liverpulskih buba”, ovih dana obratio se Okružnom sudu u Njujorku kako bi pokušao da ispravi „nepravdu”.
U sudskoj tužbi Makartni, koji je uz pokojnog Lenona, autor muzičkog opusa „Bitlsa”, traži povraćaj prava na pesme, tj. kataloga svog benda od diskografske kuće „Soni/ATV”, izvestili su svetski mediji.
Iako je, uz članove benda, poput mnogih muzičara kroz istoriju, sam sebi „presudio”, jer je napravio grešku potpisujući šezdesetih godina ugovore kojim je prebacivao prava na svoju muziku, sada se poziva na zakonsku odredbu (tzv. 1976. Copyright Act) donetu u SAD, koja je stupila na snagu 1978, a koja autorima posle 35 godina od nastanka dela daje pravo na promenu ugovora, što se uglavnom svodi na vlasništvo.
Po toj odredbi, Makartni bi povratio prava na pesme u oktobru naredne godine.
Ne želeći više da čeka, čak ni do 2018. godine, sedamdesetčetvorogodišnji muzičar je, na razočarenje čelnika diskografske kompanije „Soni/ATV”, pokrenuo sudsku bitku, iako ovu borbu vodi još od 2008. godine.
U tužbi Makartnijevi zastupnici čak pominju još jednu sudsku bitku vezanu za prava na pesme koja se neslavno završila.
U pitanju su njegovi zemljaci – članovi sastava „Duran duran”, koji su krajem prošle godine izgubili „rat” sa istom izdavačkom kućom. Naime, oni su od „Sonija” tražili prava na prva tri albuma u SAD, međutim, sudski proces koji su, doduše, vodili u Engleskoj, izgubili su.
Ista kuća bila je meta nedavno preminule pop zvezde Džordža Majkla, koji je devedesetih godina ugovor sa „Sonijem” nazvao „profesionalnim ropstvom”.
Pokušavajući da se oslobodi ugovora sa ovom kućom na sudu, tvrdio je da „Soni”, ne samo što nije valjano promovisao njegov album „Listen Without Prejudice Vol. 1” već ga je primorao da im prepusti prava na svoj autorski opus.
I dok Majkl, iako je tada bio velika zvezda, nije uspeo da izgura bitku pa je čak morao da vrati „Soniju” milion funti 1992. godine, njegov, danas takođe pokojni, kolega Prins je svoj „krstaški rat” protiv „Vorner bradersa” okončao trijumfalno. Doduše, to ga je koštalo mnogo…
„Ako ne posedujete svoje mastere, oni poseduju vas”, govorio je Prins Rodžers Nelson, koji je otišao toliko daleko da se 1993. godine odrekao svog imena, predstavljajući se simbolom i ispisujući reč „rob” na svojim obrazima. Posle mnogo godina borbe da pesme „Purple Rain” ili „Kiss” budu njegove, konačno je uspeo 2014. godine, postavši jedan od retkih muzičara koji je vlasnik svojih mastera.
(Jelena Koprivica, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com