Kada je Bob Dilan prvi put čuo muziku Elvisa Prislija, taj osećaj opisao je kratko: „Bilo je to kao bekstvo iz zatvora.” Muzički kritičari i teoretičari bili su ti koji su Prislija nazvali najznačajnijom figurom popularne kulture 20. veka. Bio je prva prava zvezda čije su pesme ili „zmijski ples” bacale u trans tinejdžerke. Elvisovo ime sinonim je za „konstrukciju” kralj rokenrola ili samo – kralj.
Jedan je od najuspešnijih pevača u istoriji muzike, čije su pesme i albumi prodati u tiražu od gotovo 600 miliona primeraka. Takođe, imao je 12 singlova na prvom mestu „Bilbordove” liste. Reč je o čoveku koji je ovenčan nagradom „Gremi” za životno delo kada je imao samo 36 godina. Međutim, i o čoveku koji je svoj život okončao tužno – 16. avgusta 1977. u 42. godini pronađen je mrtav u kupatilu svog doma „Grejslend” u Memfisu. Zbog gomile lekova i droge – izdalo ga je srce.
Ikona popularne kulture iza sebe je ostavila ogromnu ostavštinu za kojom je decenijama unazad, uprkos tragičnom odlasku, vladalo veliko interesovanje. Od „Grejslenda” je napravljeno „svetilište” za Elvisove obožavaoce. A kako je danas, i to u trenutku kada se navršavaju četiri decenije od smrti? Koga zanimaju nekada obožavane pesme „Hound Dog”, „All Shook Up”, „Jailhouse Rock” ili „Suspicious Minds”?
Prema novom istraživanju, nedavno obavljenom u Velikoj Britaniji, mladi malo toga znaju o Prislijevoj muzici. Istraživanje, koje prenosi „Gardijan”, obuhvatilo je više od dve hiljade mlađih Britanaca, starosti od 18 do 24 godine. Čak 29 odsto ispitanika nikada nije čulo niti jednu Elvisovu pesmu. Takođe, niti jedan od učesnika istraživanja ne sluša Prislijevu muziku svaki dan, a samo osam procenata njih čuje njegove pesme jednom mesečno. A ako se Elvis poredi sa drugim, takođe pokojnim muzičkim zvezdama, rezultati, bar ovog istraživanja, poražavajući su po kralja rokenrola. Samo 12 odsto njih reklo je da im se Elvis sviđa, što je daleko manje od „Bitlsa” (23 odsto), odnosno Dejvida Bouvija, koga voli 25 procenata ispitanika.
I dok mlada generacija, rođena u novom milenijumu, nema baš nekakav odnos prema njegovom nasleđu, Elvis i dalje ima publiku među starijima. Takođe, Elvisovo ime na aukcijama više ne znači „siguran novac”. A kako je na digitalnim platformama, koje su danas glavni vid konzumiranja muzike? Na „spotifaju” Elvis je tokom 2016. imao 382 miliona strimova, što je „ništa” u odnosu Bouvija i Majkla Džeksona sa 600 miliona strimova. Ubedljivo najviše imali su „Bitlsi” – čak 1,3 milijarde strimova.
Kako je za „Gardijan” izjavio Dejvid Hezmondalg, teoretičar i profesor muzike na Univerzitetu Lids, svaki muzičar takvog snažnog imidža osuđen je na to da njegova pojava nadjača pesme: „Ako pitate dete o Elvisu, to što je umro na toaletnoj šolji prejedajući se ili što je nosio smešne kostime je sve što oni registruju. Muzika je postala manje bitna od karikature. A njegov imidž je pojeftinio”, smatra ovaj profesor. Takođe, Prisli je bio umetnik poznat po pesmama, ne pločama pa, prema mišljenju ovog profesora, nije ostavio ništa poput albuma „Bitlsa” – „Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band” (objavljenog pre 50 godina) sa čime bi mlađa populacija mogla da se poveže…
Već decenijama širom sveta postoji „poplava” Elvisovih imitatora koji „izigravaju” kralja rokenrola po pabovima, barovima, hotelima… Međutim, Prisli očigledno više nije „na ceni”. Kako je za „Gardijan” izjavio Li Artur, vlasnik agencije specijalizovane za imitatore muzičkih zvezda, Elvisove imitacije više nisu toliko tražene, bar u Evropi, kao nekada: „Svaki debeljuškasti muškarac može da obuče kostim nalik na Elvisov i da peva u pabu za sto funti. Agencija ima deset Prislijevih imitatora koji će uraditi šta god mušterija želi, ali publika više nije toliko zainteresovana”, reči su Artura, koji je dodao da imitator Majkla Džeksona može da zaradi duplo više novca.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com