U okviru 23. beogradskog džez festivala 29. oktobra u velikoj sali Kolarčeve zadužbine nastupila su dva mlada predstavnika njujorške džez scene. Prepunoj sali prvi se predstavio sin legendarnog tenor saksofoniste Džona Koltrejna – Ravi Koltrejn. Iako oca nije zapamtio (preminuo je kada su Raviju bile dve godine), čitav život mu je obeležen muzikom. Ime je dobio po Raviju Šankaru, čuvenom virtuozu na sitaru, a prve muzičke korake savladao je uz majku Elis, džez pijanistkinju.
Energična svirka Ravijevog kvarteta učinila je atmosferu u velikoj sali Kolarca sličnom atmosferi u malim džez klubovima. Njihov muzički izraz za osnovu uzima tradicionalni be-bop i unapređuje ga modernim shvatanjem džeza, tako stvarajući interesantnu sliku današnjeg post-bop-a. To je muzika za džez znalce, a na koncertu je, očigledno, takvih bilo dosta, jer je bend imao fantastičan prijem kod beogradske publike.
Izraelski basista koji živi i radi u Njujorku, Avišai Koen, doputovao je u Beograd sa svojim triom, iako poslednjih godina često nastupa i s produženim orkestrom. Ali, trio nije ostavljao utisak kao da im bilo ko nedostaje. Njihov kamerni pristup džezu na neverovatan način odgovara velikoj bini. Muzika je prisna, ali energije je dovoljno za čitavu salu. Uz Koena na kontrabasu, trio čine Mark Đulijana, mladi, talentovani bubnjar iz Nju Džersija, i 20-godišnji Šai Maestro, nova izraelska džez zvezda za klavirom.
Skoro dva časa dug koncert završio se sa dva bisa, od kojih, po svemu sudeći, drugi nije bio planiran. To je način na koji se trio zahvalio publici na fantastičnom prijemu, za koji Koen kaže da je najbolji na čitavoj dosadašnjoj turneji. U želji da iskaže svoje oduševljenje publika je u nekoliko navrata i zasmetala muzičarima, što kod nas, nažalost, i nije neka novost. Verovatno zbog činjenice da u jednom periodu nije bilo koncerata velikih svetskih muzičara, mlađa publika je propustila priliku da nauči pravila ponašanja na ovakvim koncertima.
I organizatori su uz objektivne probleme (pevačica Di Di Bridžvoter je otkazala nastup zbog bolesti) imali i nekoliko propusta, od kojih je verovatno najveći taj što muzičari koji učestvuju u programu nisu imali obezbeđena mesta u sali tokom nastupa svojih kolega. Tako smo u toku čitavog festivala mogli da vidimo muzičare koji su nastupali prethodnih dana kako sede na stepeništu ili stoje u uglu sale. Verovatno će godine i iskustvo ipak sve dovesti na svoje mesto kad je u pitanju organizacija, ali i publika. U međuvremenu, dobro je što imamo sve više mogućnosti da prisustvujemo vrhunskim koncertima.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com