Pobednik 53. takmičenja za Pesmu Evrovizije je predstavnik Rusije – Dima Bilan. Ovim su se predviđanja mnogih ljudi pa i kladionica, da je Dima glavni favorit, ispostavila kao tačna. Kao i posle svakog takmičenja, komentari su različiti. Činjenica je, međutim, da je Rus najozbiljnije ušao u celu kampanju i u promovisanje svoje pesme. Iza njega je stala i država, a kada se tome dodaju zagarantovani glasovi bivših sovjetskih republika, ubedljiva pobeda bila je sasvim očekivana. Na kraju krajeva, ono dvominutno stajanje bosonogog pevača na ledu, kao i spektakularno cepanje košulje moralo je biti nagrađeno. Sve čestitke Bilanu.
Da se vratimo na sam spektakl. Arena je izgledala fenomenalno. Krcata i vesela cele večeri, znala je da nagradi sve takmičare salvama aplauza. Jovana i Željko ponovo su bili odlični. Počelo je uz Marijinu "Molitvu" i erupciju oduševljenja. Zatim se na bini smenjivalo 25 takmičara koji su se trudili da se predstave u što boljem svetlu. Nakon mog favorita Lake, usledilo je uključenje uživo u program iz centra grada. Veliki video bim bio je postavljen ispred Skupštine grada, gde se okupilo više hiljada Beograđana. Atmosfera je bila sjajna. Simpatična voditeljka Dušica Spasić se vrlo dobro snašla u toj ulozi. I tom prilikom smo pokazali svetu kako se kod nas veseli.
Nastavljaju se nastupi. Od direktnih finalista, koje smo imali priliku da vidimo prvi put, najbolji utisak na mene ostavio je Francuz Sebastijen Telije sa zaista upečatljivim nastupom i jako simpatičnom pesmicom. Španac Rodolfo Čikilikvatre, čiju su pesmu proglašavali za jednu od najgorih na Evroviziji ikada, za mene je bio prijatno iznenađenje. Uz komičan nastup i uvođenje novina na ovom takmičenju dobio sam mnogo više od onog što sam očekivao. I tako stižemo do rednog broja 23 i naše Jelene. Sve je bilo kako treba. I pesma, i nastup, i ovacije. Međutim, ja sam imao jedan problem. S knedlom u grlu, nisam mogao s mirom da otpratim njen nastup. Razmišljao sam da li uopšte to i da spominjem. Ipak, moram. O čemu se, zapravo, radi? Naime, noć pre finala, proveo sam uz svoju omiljenu igračku – daljinski upravljač. Menjajući kanale, zastao sam na šestici i umalo se nisam onesvestio. Poznata televizija, poznati "grandiozni" šou i poznato lice – Jelena Tomašević. U punom sjaju, s emocijama poput onih iz Arene. Uz Miki, Šiki, Ceki, Seki i ostale "zvezde". Zar joj je tu bilo mesto? Silno razočaran, dugo sam ostao pod tim utiskom, a gorak ukus iz grla još ni danas nisam sprao. Ne bih mnogo da komentarišem, ali voleo bih da čujem i vaše mišljenje o tome…
Nakon predstavljanja takmičara, glasanje je otvorio legendarni Vlade Divac, bacajući košarkašku loptu u gledalište, uz sjajnu asistenciju Željka Joksimovića. Čekajući konačan ishod glasanja, ponovo smo bili uživo u centru s Beograđanima; gledali smo mini-koncert Gorana Bregovića i njegovog "Orkestra za svadbe i sahrane" i zavirili malo u bek stejdž. Da napomenemo još da je gost Evrovizije bio i čuveni modni kreator Žan-Pol Gotije, koji se nalazio u ulozi komentatora za francusku televiziju. Inače, u finalnoj večeri, voditeljka Jovana nosila je njegove kreacije. Gotije je veliki fan ovog takmičenja i bio je oduševljen što će na taj način biti deo tog bleštavila i kičeraja.
Na kraju, dobili smo rezultate glasanja, tokom kojeg je vrlo brzo ponestalo neizvesnosti. Pobednik Rusija, druga Ukrajina i sjajna Ani Lorak, treća Grčka i vesela Kalomira. Naša Jelena Tomašević zauzela je vrlo dobro šesto mesto. Spektakl je završen veličanstvenim vatrometom na tri lokacije u gradu. Zaključak je da smo, bez svake sumnje, pokazali da smo pravi domaćini i da zaslužujemo da budemo deo te velike Evrope. Ona se sada seli u Rusiju. A mi ćemo je svakako stići… jednog dana. Putuj, Evropo!
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com