Petak, 5. jun, 19.22. Zapamtio sam tačno vreme zato što sam baš tada pogledao na sat, ne verujući u ono što vidim napolju. A tamo mrak, kakav bi trebalo da bude bar sat vremena kasnije. Nebo olovno, arlauče od svoje težine. Popustiće, znao sam.
U 19.45. Nije izdržalo. Potop u Beogradu. Pa zašto sad? Dovraga, čekamo ih devet godina! Toma pokisao kô miš, Cica čeka u gradu, a Željko pita šta ćemo. Kako šta ćemo, crni ti?! Pa već smo kupili karte. A nije to bilo ko. "Sunshine", čoveče! U najgorem slučaju, odložiće koncert. Idemo, naravno!
U 21.10. Kolaps u gradu. Jedva stigosmo do SKC-a. U bašti nema nikoga. Strah raste. Nije valjda odloženo… Nije! Svirka je unutra. Ulazimo.
Oko 22 časa. Sala dobro popunjena, ali ne i puna. To je zbog kiše, sigurno. Mnogi su odustali. A onda histerija! Izlaze momci, publici uglavnom nepoznati. Željko pita u šali: ‘Ko je ovo?’ Odgovaram istom merom: ‘Ma, predgrupa!’ Smeh, poslednji put te večeri.
"Šab-ša-šabane…" Tako je počelo. I ovde bih najradije stao s pisanjem. Jer, šta bih i rekao? S prvim rifovima gitare zaboravili smo Ramireza, Bogija, koja je postava, ko nedostaje, sve… Snažno ozvučenje i energija s bine pomerala je sve ono što smo doneli u grudima. Srce da iskoči! Odmah je bilo jasno da je ekipa sjajna i uigrana, možda i bolja od one ranije. Ili smo mi samo bili oduševljeni. Svejedno.
"Priđi mi ti", "Žaklina", "Neću da se predam", "Miss J", nova, fenomenalna rege verzija "Preety boy"… Publika u delirijumu. Bože, kako je lepo čuti ih ponovo! Nove stvari, odlično prihvaćene. Vreme leti, prosto beži od nas. Zar već kraj?! Bane odlazi. Ne bez "Kokaina". Vraća se. Svi skaču kô jedan. Ludilo. E, sad je kraj! Da li? Iz mase se čuje pesma "Bane, vrati se!" Peva cela sala. Da se čovek naježi! Ko bi tome odoleo? Naravno, još jedan bis. "Kuba, Nikaragva…" Kraj, nažalost. Pola sale i dalje čeka uz istu pesmu – "Bane, vrati se!" Nema ga. Pogled na sat. Petnaest posle ponoći. Zar već? Ne sme se dalje, zakon je protiv nas. Ovaj grad mora da spava. Nije ni svestan šta je propustio. Odlazimo.
Je li šta falilo? Samo vazduha, ništa više. Prokleto dobro veče. Hvala na svemu. Samo da ne moramo ponovo da čekamo devet godina na novi susret.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com