Svaki novi album Brusa Springstina u SAD izazove plimu oduševljenja. On je jedan od onih umetnika kojima se sve oprašta i čije svako delo dobije pažnju bez obzira na kvalitet. Čovek je praktično živa legenda, a nadimak koji mu je nametnut u javnosti – Gazda, dovoljno govori o njegovom mestu u američkoj pop-kulturi.
Nakon pet godina, Brus Springstin i E Street Band snimili su novi studijski album pod nazivom „Magic“. Među 12 pesama (od kojih je jedna skrivena), nalazi se i „Long Walk Home“, koju su Springstinovi fanovi mogli da čuju uživo na prethodnoj turneji. Osim u SAD, album je i u Velikoj Britaniji i još nekim evropskim zemljama startovao kao najprodavanije izdanje prve sedmice u oktobru. Američkoj prodajnoj kampanji verovatno je pomogla i netačna informacija koja se pojavila u nekom trenutku, da medijska kompanija Clear Channel Communication, vlasnik preko 1.100 radio stanica, bojkotuje „Magic“. To je upravo vest koja bi mogla da pokrene Springstinovu politički angažovanu publiku.
Naravno, takvu publiku privlače politički angažovani tekstovi. To je ono što krasi čitavu karijeru vremešnog rokera – kritika vlasti i stavovi bliski radničkoj klasi. Da je karijeru započeo 20 godina ranije, možda bi bio proteran iz zemlje kao komunista. Ovako je postao neka vrsta heroja za patriotski nastrojen, ali nezadovoljan narod. Iako američki kritičari, novinari i javnost uporno tvrde kako Springstin nije samo obična američka pop-zvezda, on ih svojom muzikom demantuje. „Magic“ je upravo tipičan „jenki“ pop album, zamaskiran u rokenrol i u potpunosti zasnovan na kantri zvuku. Komercijalno upotrebljen dilanovski recept, koji zvuči svežije od Boba Dilana tačno onoliko koliko je Springstin mlađi od slavnog zemljaka.
Čak je i stil pevanja blizak Dilanovom. Gazda zvuči istrošeno i umorno, kao da je predao bitku koju već toliko dugo vodi. Ali, nije u pitanju muzička bitka. Naime, Springstin je, pored Bona iz grupe U2, možda i najuspešniji muzičar koji se neprestano bavi dobrotvornim radom. Ta činjenica, u kombinaciji s temama koje obrađuje u svojim pesmama, zapravo daje možda i jedinu snagu novom albumu. Njegov umor zvuči iskreno i u sebi nosi poruku.
Van SAD, Springstin svoj uspeh duguje isključivo osvajačkim uspesima američke pop-kulture uopšte. Ipak, svi oni koji su voleli njegova ranija ostvarenja neće se razočarati ni ovoga puta. Spot za pesmu „Radio Nowhere“ uveliko se vrti i sasvim precizno oslikava atmosferu čitavog albuma.
Koristan link
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com