Posle ovakvih događaja definicija objektivnog i nepristrasnog novinarstva pada u vodu. Kako ne biti ličan i krajnje pristrasan posle ovakvog koncerta? To definitivno mogu samo Kelti.
Slavili smo rođendan svi zajedno. I to ne bilo koji… Osamnaesti! Od preksinoć smo punoletni i sami odgovaramo za svoje postupke. Slavili smo i Dan svetog Patrika. Za sve to su nam bili potrebni još samo neprevaziđeni i vanvremenski Orthodox Celts-i. Dakle, bio je 17. mart, Dom omladine, sala Amerikana, i mi i oni. Zanimljivo je da su na istom mestu Ortodoksi i krenuli svoju priču, te sada već davne 1993. Lepo je vratiti se tamo.
Poklon u vidu zelenih majica bio je pun pogodak. Specijalna zelena svetla samo su pojačavala atmosferu. Početak za nezaborav, uz jezu koja prolazi kroz celo telo i "Green Roses". Aca nam je svima čestitao rođendan, a onda… Očekivano, a opet neponovljivo. "The Wearing of the Green", "Irish Rover"… Hit do hita, svi skaču kao jedan, svi pevaju kao jedan. Retko koji domaći bend može se pohvaliti ovako vernom publikom. A Kelti su to svakako zaslužili.
Prvo iznenađenje, kako je i najavljeno, bila je nova stvar – "Kings of the Hill". Sjajno! Kažu da je to putokaz za novi album. To znači da smo na pravom putu. Predstavljen je i novi basista Nenad. A onda drugo, ogromno iznenađenje. Ana Sofrenović na bini, zajedno s bendom izvodi pesmu "Danny Boy". Uh, kakav osećaj!
Mnoga poznata lica mogla su se videti u publici, to je izgleda postalo stvar prestiža. Ono što ću ja pamtiti verovatno narednih osamnaest godina jeste Aca Seltik ispred svoje ekipe s raširenim rukama i prepuna sala u delirijumu. Zbog ovakvih događaja vredi živeti! Mi koji smo bili prisutni prepričavaćemo ovaj koncert narednih godinu dana, a vi koji niste morate sačekati narednu priliku kako biste nam poverovali u sve što ćemo reći.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com