Neko će možda reći da lista ovogodišnjih učesnika nije bila senzacionalna, kao nekih ranijih godina. Neko s tom činjenicom povezuje i nešto slabiju posetu od očekivane. A neko je ipak video sve što je želeo. U svakom slučaju, novo odbrojavanje je već počelo. Još 360 dana do novog Egzita.
Četiri dana, oko sto šezdeset pet hiljada posetilaca, nešto više od šest hiljada stanovnika kampa, od čega polovina Britanaca. Na dvadeset bina predstavilo se gotovo šeststo izvođača. I ko sad od svega toga nije mogao da probere nešto za svoj ukus? Predstavili smo prvi dan festivala. Pretrčaćemo samo drugi i treći.
Petak, 9. jul, definitivno je obeležio fenomenalni "Placebo". Oko dvadeset hiljada ljudi dobilo je upravo ono što je priželjkivalo. Ne treba zaboraviti ni "The Horrors", kao ni sjajne "Atari Teenage Riot". Naravno, govorimo o glavnoj bini. Dens arenu pošteno su razdrmali "Moderat Live", Džoš Vink (Josh Wink) i Rikardo Viljalobos (Ricardo Villalobos), a uz Marka Nastića ludovalo se do ranih jutarnjih sati narednog dana. Od domaćih zvezda ostali su upečatljivi koncerti grupa "S.A.R.S", "Obojeni program" i "Svi na pod".
Treći dan donosi zaista raznovrstan program i prva velika razočarenja. Na glavnoj bini nastupili su "Klaxons", odlični Norvežani "Roykskopp" i zalutala Misi Eliot (Missy Elliott). Ne govorim u svoje ime, jer sam dotičnu preskočio, ali bilo je mnogo razočaranih. Tvrdi se da je u manje od jednog sata (?) bilo svega osim dobre muzike. Neki očigledno nisu dorasli ovakvom festivalu. Srećom, mnogo više je bilo nas oduševljenih, koji su bili raspoređeni na drugim binama. Zvezda večeri na dens areni bio je jedinstveni Dejvid Geta (David Guetta). Ispred eksploziv bine bilo je premalo mesta da primi sve one koji su želeli da vide legende panka, grupu "The Exploited" na delu. I imali smo šta da vidimo! Po mom mišljenju, bio je to jedan od najboljih ovogodišnjih nastupa. Ali svakako neću preskočiti ni fjužn binu i jedan od svojih omiljenih bendova – "KUD Idijote".
Međutim, ipak je ovo samo uvertira za samo zatvaranje festivala. Nedelja, 11. jul, donela nam je sjajni "Pendulum Live" za zagrevanje. A onda, nakon dobijanja novog svetskog prvaka… Paton, Paton i opet Paton. Svih trideset hiljada ljudi i "Faith No More". Mnogi su ovo čekali više od pola svog života. I dočekali! Sad nije bitan ni pozdrav za Jugoslaviju, ni pesma "Hajde, Jano", ni rakija, ni kolo, ni blisko druženje s publikom, ni pentranje po svim onim konstrukcijama. Ostao je samo Paton. Kapa dole za legendu. Ako ste propustili, mnogo ste propustili. Ništa slabiji nisu bili ni "Chemical Brothers", a kome je ostalo i zrno snage, otišao je na "Ritam nereda". Ja sam ih, kao i prošli put, preležao. Ali, bar ću imati prilike za popravni. A Fejti? Teško da će se ovo ikada ponoviti… Tačka na još jedan fenomenalan Egzit. Ili zarez, do sledeće godine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com