Ovih dana obeležili smo jedan značajan datum. Surov i težak. Jedan od onih koje nikako ne smemo zaboraviti: 24. mart, tačno deset godina od početka bombardovanja naše zemlje. Skoro tri meseca agonije. Ali ne bih o tome. Malo pre toga desilo se nešto drugo, mnogo, mnogo lepše.
Naime, 21. marta 1999. godine, eto, ispostavilo se samo tri dana pred bombardovanje, osnovana je jedna muzička grupa, možda i najuticajnija na domaćoj sceni u novijoj istoriji. Naravno, reč je o "Beogradskom sindikatu". Proslaviše momci deseti rođendan. Neka im je sa srećom. Iako su ranije najavili da neće još dugo trajati, mi im za rođendan želimo pre svega dobro zdravlje, a zatim i dugu karijeru i još puno dobrih pesama, na kakve smo, uostalom, i navikli.
Iako su do sada objavili samo dva albuma ("BSSST… Tišinčina!" – 2002. i "Svi zajedno" – 2005. godine), udarili su takav pečat na sceni da mnogima još zuji u ušima. A, eto, i četiri godine posle toga, meni telefon i dalje zvoni s pesmom "Ja u životu imam sve". Kad god mi je teško, kad me stigne nervoza, besparica ili neka druga muka, ja pustim tu pesmu. I shvatim da zaista imam sve. Jer, kako kažu, nije bogat onaj ko ima najviše, već onaj ko ima sve što mu je potrebno.
Uvek na strani naroda, ovi momci su često učestvovali u humanitarnim akcijama, davali podršku, organizovali besplatne koncerte. Recimo da je čuveni "Peti parkić" spasen za sada dobrim delom zahvaljujući i njima. Nedavno su gostovali na jednoj domaćoj televiziji i silno obradovali svoje fanove. I mene, naravno. Tamo su najavili dugo očekivani novi studijski album grupe. Doduše, tačan datum izlaska, kao ni njegov naslov, još se ne zna. Ali, strpljivi smo mi. Znamo da posle toga slede i koncertne promocije. A ja se setim prošlog trosatnog nastupa u Domu omladine i sav se stresem od miline. Pevali su dok nisu popadali. A i mi s njima.
Želim da napomenem da sam jedan od svojih prvih članaka na "Krstarici" posvetio upravo "Beogradskom sindikatu". Moja posvećenost i privrženost ovom bendu zaista je velika. I dok mnogi političari strepe od novog materijala i toga hoće li (ponovo) biti prozvani, mi prosto jedva čekamo da čujemo nove rime.
Podsećanje
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com