Prolazim pored Skupštine. Podižem glavu i vidim ogroman bilbord. Oči se zacakle i ja brže-bolje spuštam pogled. Idem dalje. Kod Sajma još jedan bilbord. Usna podrhtava. Nije mi jasno. Prošlo je više od godinu i po dana. Otkud onda još uvek toliko emocija? Otkud toliko boli? Kako objasniti taj fenomen? Učili su nas da vreme leči sve… Neki su ljudi ipak besmrtni. I on je.
Trenutno je jedna od najslušanijih pesama kod nas "Bez tebe". Demo verzija. Njegova poslednja i neobjavljena pesma na srpskom. Možda i najprodavaniji album kod nas, ali i u regionu, jeste "Igra bez granica". Od 25. januara mu se pridružio i poslednji album – "The Hardest Thing". Gleda se i istoimeni dokumentarni film. Ogromne tiraže beleži i platinasta kolekcija najvećih hitova.
Ne prođe mnogo a mi ga se setimo. Uzdahnemo. Suzu pustimo. Odslušamo pesmu. Posle se vratimo u stvaran svet. Sve do novog susreta s njim. I tako u krug. Teško je, ne meni, svima. Zato ovo nije vest. Više molba. Nadležnima. Ponizno, skupljenih dlanova. U Skoplju postoji njegov trg, upravo od 25. januara. Tada bi napunio 28. godina. Mladi arhitekta Filip Bogadinov dao je idejno rešenje. Četiri stuba predstavljaju članove benda. U sredini je fontana. Izvor vode, mladosti, života. To je on. Nije li to sjajno? Sagrađen je prostor na kome će ga se mladi sećati zauvek. Nekada se na tom mestu nalazila Dečja ulica. Divna simbolika.
A sad molba. Zaslužuje li i Beograd jedno takvo mesto? Njegov trg ili park, gde ćemo se okupljati. I deca i odrasli. Gajiti uspomene na njega. Razmenjivati iskustva i razne priče. Pustiti suzu za našim Anđelom, bez srama. Družiti se. Voleti. On bi to svakako želeo. Da ne zaboravimo ono čemu nas je učio. Nije to nešto veliko. Nešto što zahteva velika ulaganja, odricanja. To je najmanje što bismo mogli da učinimo. U znak zahvalnosti. Da vratimo bar delić onoga čime nas je zadužio. A zadužio nas je mnogo. Naš Toše.
Mi ne zaboravljamo
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com