Muzika podstiče razne funkcije u mozgu, što pomaže u objašnjenu zašto je slušanje omiljene muzike prijatno, te zašto nas omiljena pesma vraća u prošlost i čini nas nostalgičnim, tvrde naučnici.
Koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), istraživači sa Univerziteta Severne Karoline, skenirali su moždanu aktivnost 21 mlade osobe dok su slušale različite žanrove muzike, uključujući rok, rep i klasiku.
Morali su da odslušaju šest pesama, svaka u trajanju od pet minuta, od kojih su se četiri mogle smatrati „simbolom“ pojedinih žanrova, dok je jedna slušaocu bila nepoznata, a jedna označena kao njemu „najdraža“.
Naučnici su uočili obrazce aktivnosti koji otkrivaju kada se određena melodija slušaocu dopada ili ne dopada.
Ustanovili su i postojanje „potpisa“ koji se uvek javlja prilikom slušanja omiljene pesme.
Slušanje ugodne muzike, ali koja nije omiljena, otvara u obe hemisfere mozga neuronsku mrežu, tzv. „osnovnu komunikacijsku mrežu (default mode network), koja je važna za „unutar fokusirane“ misli.
Slušanje omiljene muzike pokreće i aktivnosti u susednom hipokampusu, oblasti koja je odgovorna za pamćenje i društvene emocije.
Istraživači, čija je studija objavljena u časopisu Scientific Reports, bili su iznenađeni sličnošću obrazaca fMRI, s obzirom na raznovrsnost muzike i muzičkih ukusa koji su tako lična stvar.
„Ovi rezultati mogu da objasne zašto ljudi mogu da iskuse slična emotivna i mentalna stanja slušajući tako različitu muziku poput Betovenove i Eminemove“, istakao je vođa istraživanja Robin Vilkins, prenosi AFP.
Žan-Žilijen Okutirije, istraživač sa francuskog Nacionalnog centra za naučno istraživanje (CNRS), rekao da su dosad postojale hipoteze da su omiljene pesme neka vrasta super stimulansa koji podstiču isti obrazac, samo daleko jače u poređenju sa drugim pesmama“, naveo je on.
„Ali, ovo istraživanje nam pokazuje da ne dolazi do pojačane aktivnosti u pojedinim delovima mozga, već do veće povezanosti između raznih moždanih zona“, objasnio je francuski naučnik.
Studija sugeriše da bi slušanje omiljene muzike moglo da pomogne u pronalaženju terapije protiv gubitka memorije, naveo je Okutirije, dodavši da je to tek početak i da ostaje još puno toga da se izuči.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com