Kratko ću, razumećete. Nemam više snage ni da udaram po tastaturi. Sad bih malo dremnuo, a vi me probudite kad u Beograd dođu "Depeche Mode". Četiri lude noći su mnogo za nekoga ko nema više 17 godina i snage da pomeri ceo svet. Iskreno, sebe sam iznenadio. Drugi dan sam više presedeo nego skakao. Mislio sam da ću treći prespavati. A tek četvrti… Al’ ne lezi vraže!
Gotovo je! Bar za sada. Jubilarni deseti Egzit ispratio je svoje goste. I to kako! Od prošle noći Tvrđava je definitivno bliža Beogradu nego što je bila. A taman su se zidovi malo slegli od njihovog nastupa od pre dve godine. Kako čijeg? Čekajte, idemo redom…
Nedelja, 12. jul. Tapkaroša nikad više. Definitivno najposećeniji dan. Ljudi svih boja i dimenzija hrle ka Petrovaradinu. Propustili smo Britanku Eboni Bouns i zbog toga joj se izvinjavamo. Kažu da je pevala pred 100 ljudi kao da nastupa pred 100.000. Već "Obojeni program" smo zatekli. Kebra i njegova ekipa u prepoznatljivom stilu zagrejali su ljude za ono što sledi na Glavnoj bini. A sledilo je "ludilo". U pravom smislu te reči. Ono što sam ja prvo primetio je to da su Madness-i ostarili (gle čuda). Ali njihovi hitovi nisu! "One Step Beyond", "My Girl", "Baggy Trousers", "Our House", "It Must Be Love" pesme su koje smo nekada puštali na žurkama kako bismo podigli atmosferu. Taman nam je to trebalo kao uvertira za ono što sledi. Samo na Glavnoj bini tiskalo se 35.000 ljudi. Koliko li je onda bilo na celoj Tvrđavi? Čeka se ponoć. Sirene. Oni dolaze! Počinje pesma "Breath". Čujem glas pored mene koji kaže: "Diši, čoveče, ko zna dokle ćemo…" Baš tako. Histerija, ludilo, borba za svaki novi dah. Preživesmo mi nekako i "The Prodigy". Da komentarišem nastup neću. Ne da neću, ne umem. Nema tu reči. Samo bih pokvario utisak.
Ima još toga. Zar posle svega? Naravno, Fjužn bina. Marčelo, Ateist rep, pa onda "Buzzcocks", "Mando Diao"… Zaista je to previše za jedno obično ljudsko srce. Neka, pričaćemo deci gde smo bili. U stvari, videće ona i sama.
Jako mi je žao što zapostavljam Dens arenu. Imam mnogo prijatelja koji se upravo tamo najbolje provode. Ovoga puta samo imena. Marko Nastić, Daren Emerson, Karl Koks, Sander Klajnenberg. Dogodine izveštaj iz prve ruke, obećavam.
Kraj. Nema više. Zar je moguće? Država bi morala da organizuje kratak kurs odvikavanja od Egzita. Ko će sada izdržati do sledeće godine? Onaj ko mora, izgleda. Zavesa je spuštena. Laku noć, narode. Laku noć, Evropo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com