Na današnji dan 1938. godine rođen je Arsen Dedić. Velikog jugoslovenskog i hrvatskog kantautora generacije pamte po bezvremenskim hitovima, a ostavio je veliki trag i kao pesnik. Ipak, jedna od onih numera koja u svakome budi setu i sećanje na neka lepša vremena je pesma Ne daj se, Ines koju je maestralno odrecitovao glumac Rade Šerbedžija.
Arsen Dedić je 1973. godine objasnio tajnu svog hita koji je na ploču snimio Šerbedžija, a koja je u kratkom vremenu rasprodata. Ploča se često mogla čuti preko radiostanica i time se samo budio veći interes kod ljubitelja dobre muzike. Čak je i većina disko klubova uvrstila ovaj „nesuđeni hit“ u svoj posleponoćni program.
Kako je došlo do toga da napišete tu pesmu?
To je moj dug mladosti. Sama pesma je jedna grčevita obrana mladosti koja prolazi. Počeo sam da je pišem kad sam se približio tridesetoj godini, kad sam osetio da je prošao onaj neobavezni deo mog života i kad sam se približio ovom drugom, obaveznijem delu.
Da li je u vašoj mladosti zaista postojala neka Ines?
Svako ime koje upotrebim u pesmama je više simbol nego što je takva osoba bila u mom životu. Ines nije nekakva određena osoba. Ona skriva jedno drugo ime. Uzmite, recimo, i moju pesmu Sandra. Mnogi misle da je ona posvećena mojoj ćerkici. Ne. To ime štiti jedno drugo ime.
Ako bolje slušate tekst, videćete da se radi o jednoj ženi, a ne o detetu. Otkako se bavim pisanjem poezije, ni jedno ime koje upotrebim ne pripada nekoj određenoj osobi iz mog života. Ta imena obično skrivaju neka druga, to je više šifra koju samo ja mogu odgonetnuti, to su simboli koji štite nešto što je moje i što ostaje samo u meni.
Kad ste počeli da pišete pesmu Ne daj se, Ines?
Pesma je posvećena mojoj mladosti, mladosti koju sam živio između 1957. godine i 1962. Pesma se odnosi na to vreme, vreme dok sam studirao, dok sam životario podstanarskim boemskim životom. Definitivno je uobličena u pesmu tek 1970. godine.
Pesma je puna raznih podataka, adresa, imena…?
Imate pravo, u pesmu sam uneo pregršt podataka. Sve te adrese postoje, imena takođe, ali je to sve izmenjeno. Ja nikada nisam stanovao u ulici Proleterskih brigada, dok je u pesmi tako napisano. Ja sam stanovao u drugoj ulici, kod druge gazdarice, ali dopustite da to ostane u meni.
Pesma je jedna priča koja je uobličena u pesmu, koja je slična mnogim pričama koje možete čuti skoro od svakog studenta, podstanara…
Mislim da sam se na ovaj način odužio svojoj mladosti. Od običnih svakodnevnih podataka ja sam napravio poetske podatke. Pesma se dopala Radi Šerbedžiji i snimio ju je na ploču. Zamolio me da napišem i muziku. Tako da se uz Radino recitovanje čuje jedna prijatna lirska podloga.
Rade Šerbedžija malo je tada o prodaji ploče. Ipak, bio je iznenađen što vlada veliko interesovanje za njegovim prvencem.
„Iskreno rečeno, nisam verovao u uspeh ploče. U svetu mnogi glumci godišnje izdaju i po nekoliko ploča s popularnim stihovima. Ja sam to kod nas uradio – ako ne prvi – onda među prvima. Ljudi koje znam uveravali su me da kod nas neće biti interesa za takve ploče, da naš čovek više voli da čita stihove.“
M. Radulović (Čik, 1973.)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com