Tokom osamdesetih i devedesetih popularnost „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“ širila se repriziranjem radio i TV serija, pa su tako i nove generacije otkrivale njegov humor za sva vremena. Priča je adaptirana za nove medije, uključujući i serijal stripova, LP ploča, koje su dospele na pop liste, kao i veliki broz amaterskih postavki i postavki u pozorištima širom sveta.
Dok je tržište „knjige koja govori“ osvajalo osamdesete, Daglas Adams postao je tek drugi autor koji je imao četiri svoja naslova u novom formatu (prvi je bio Šekspir). Kasnije je snimio svoje čitanje „Autostoperskog vodiča“, čije je prvo izdanje nominovano za Gremi nagradu i postalo prvo celovito izdanje audio-knjige na CD-u.
Od tada je „Autostoperski vodič“ uvek bio ispred svih ostalih u osvajanju novih tehnologija: TV serija bila je prva britanska televizijska serija snimljena stereo-tehnikom, dok je prvobitna radio-serija bila prva koja je izdata na CD-u, a kasnije se pojavila u MP3 formatu.
Godine 2003. status „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“ u popularnoj kulturi bio je osiguran kada je BBC odlučio da otkrije britanski najpopularniji roman. Posle nekoliko meseci, rezultati „Velikog čitališta“ postavili su „Autostoperski vodič“ na četvrto mesto, odmah iza „Gospodara prstenova“, „Gordosti i predrasude“ i trilogije Filipa Pulmana „His Dark Materials“. Slična istraživanja urađena u Nemačkoj i Australiji stavila su „Autostoperski vodič“ na 39. i osmo mesto.
Još jedan pokazatelj popularnosti priče jeste i taj što se 2004. „Autostoperski vodič“ vratio svojim korenima radijskom adaptacijom trećeg romana na BBC-ju (a četvrti i peti su sledili). Ponovo je probio led i bio prvi serijal na BBC-ju koji je snimljen saraund tehnikom 5.1 i dospeo na prvo mesto liste on-line slušalaca kada je šest novih epizoda imalo više od milion slušalaca širom sveta.
Internet – koncept koji nije postojao u vreme kada je Daglas Adams stvarao „Autostoperski vodič kroz galaksiju“, čini se da oslikava njegovo delo kao stalno obnavljan, potpuno pristupačan i višeautorski elektronski izvor – nudi pogodan način da višestruko uveća inflitraciju ideje u popularnu kulturu. Knjiga ima četvrt miliona pretraga na Google-u, dok milion referenci imaju Vogoni, rasa bezumnih vanzemaljskih birokrata, što ocrtava težnju ljudi da preuzimaju imena i koncept iz Adamsovih knjiga i koriste ih kao omaž. Počev od Vogon internešenel servisa za povraćaj podataka do noćnog kluba Zaphod Biblbroks, reference „Autostoperskog vodiča“ su svuda.
Ponekad „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ opisuju kao kultan, ali to je greška. Kultni roman i kultni filmovi imaju malu, jasno definisanu grupu obožavatelja koji su opsesivno strastveni u vezi s njima, dok „Autostoperski vodič“ ima iza sebe ogroman broj ljudi koji cene mudar humor i pronicljive istine, nezaboravne likove i apsurdne situacije. Romani „Autostoperskog vodiča“ prodati su u više od 20 miliona primeraka, što je malo previše za jedan kult.
Sada „Autostoperski vodič“ konačno dolazi na veliki ekran kroz blokbaster film u produkciji kompanija „Dizni“ i „Spajglas entertejnment“ i donosi priču za još više ljudi postajući tako pravi globalni fenomen kakvom nema ravnog.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com