Skoro da ne postoji osoba koja se ne sjeća kako su govorili jedne od najperspektivnijih glumica mlađe generacije tadašnje Jugoslavije, piše Puls online.
Ogromnu slavu Mirjana Joković stekla je krajem osmaedesetih i tokom devedesetih godina kada je glumila u brojnim ostavarenjima iz sveta kinematografije. Zapažene uloge ostvarila je u filmovima “Podzemlje” gde zajedno sa Mikijem Manojlovića odigrala ulogu Natalije Zovkov, potom u “Vukovar, jedna priča”, “Stršljen” i mnogim drugima.
Njen život bio je veoma turbulentan, odmah po rođenju iz jednog malog grada u Srbiji, odlazi u Afriku, a danas više ne živi u Srbiji.Čitava nacija se 1988 godine se pobunila što nije dobila zlatnu Arenu za filmove “Zaboravljeni i film “Put na jug” koji je urađen u saradnji sa Jugoslovnskom i Argentinskim filmskim centrom u kojem se Mirjana pojavljuje sa Daniel De Luisom.
– Rođena sam u Užicu, odrasla sam sa svojim roditeljima u Africi u Zambiji, prvih osam godina svog života. Onda sam došla ovde, upisala akademiju sa šesnaest godina. Vrlo brzo sam počela da radim i započela sama da putujem. Živela sam u Argentini tamo radila nekoliko filmova, onda potom po Evropi putovala i snimala. Na kraju sam 1989. godine prvi put otišla u Njujork – rekla je u jednom intervju Jokovićeva. Diplomirala je na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu, a neke od kolega u klasi bili su joj Dragan Bjelogrlić, Milorad Mandić, Darko Tomović, Srđan Todorović, Vesna Trivalić, Slobodan Ninković i Dragan Petrović. Na pitanje novinara sa čime danas odlazi na put, rekla je:
– Uvek putujem sa Jevanđeljem i brojnanicama. Ne idem ni dva dana na put bez toga. Pre nego što sam otišla u Ameriku, jedne godine sam bila u Londonu i sa sobom sam nosila celu kombinaciju tih nekih svojih malih relikijica, od babinog prstenja, do minđuša koje su samo za mene napravljene, maminh fotografija. Bila sam na Engleskom buvljaku gde je totalna ludnica. Jednog trenutka sam shvatila da je meni neko isekao torbu. U torbi je bilo ne samo novac, povratna karta, pasoš, nego je bila ta torbica koju sam stalno nosila gde god idem. Tada sam se zaraekla da više nikada to neću da radim. Stvari same po sebi imaju vrednost jer ne može niko da ih uzme – izjavila je glumica kojoj je želela u životu da radi u juvelirnici i da nauči sve o dragom kamenju.
Ostvarila se u svetu kinematografije, a početkom 1993. godine spakovala je kofere i otišla u Los Anđele gde i danas živi. Taj period iskorostila je kako bi glumila u holivudskim filmovima, poput “A better way to die”, “Maid in Manhattan”, “Private Property”. Radi i kao nastavnica glume na Kalifornijskom fakultetu umetnosti. Stigla je da oporba glumački zanat na Brodveju. Svoje znanje danas uspeva da prenosi na mladim kolegama kao direktor glumačke performansa, a ujedno radi i kao nastavnik glume na Kalifornijskom fakultetu umetnosti.
– Deset godina života u Americi sam na neki način bila u žiži. Znam da to zvuči čudno, a nikako ne želim da bude pretenciozno. Znam da su ljudi prošli pakao ovde, ali svi mi koji smo živeli u inostranstvu smo bili neki branioci ovog Balkana odakle dolazimo, šta se o nama priča, šta se piše, predsrasude koje se stvaraju i tako dalje. Na nekin način nisam nikada ne ozbiljno shvatala profesiju i te uloge koje su mi date. Tako da nisam previše trošila energije u kadru kako izgledam, već šta treba da kažem posle ovoga, kada me pitaju o genocidu – objasnila je Jokovićeva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com