Britanski film „Billy Elliot“, osim što je pokupio pohvale i treću nagradu na filmskom festivalu u Torontu, donosi velike zarade i na bioskopskim blagajnama, dokazujući da dobar film može biti i hit.
Priča je smeštena u severnu Englesku. Vreme – rudarski štrajk 1984. Tema – borba radničkog sina za pravo da postane baletan.
Dečak, čiju ulogu tumači Džejmi Bel (Jamie Bell), suprotstavlja se želji svog samohranog oca koji sanja o sinu bokseru. I, ponovo neočekivano, bez obzira na tematiku, ne radi se o depresivnom filmu, jer je reditelj Stiven Daldri (Stephen Daldry) uspeo da izbegne šablone i ostvari živahno filmsko osveženje, tako da su producenti filma, zbog neočekivanog uspeha, u stanju sve veće i veće histerije.
Film bi uskoro trebalo da počne da se prikazuje i u SAD, a producenti se nadaju da bi mogao da ponovi uspeh hita „Do gole gože“ („Full Monty“). Dobre kritike su obično najbolja reklama, ali američko tržište je specifično i često surovo prema evropskom senzibilitetu, pa će tek nakon probnih prikazivanja u ograničenom broju bioskopa možda doći i do šire distribucije po Americi.
Ima li priča uporište u stvarnom životu? Ima: Darshan Sigh Bhuller je stvarni Bili Eliot. Odrastao u indijskoj radničkoj porodici iz Lidsa, počeo je da se bavi plesom 1970. kao dvanaestogodišnjak i danas je uspešan koreograf.
Mali glumac Džejmi Bel jedini je četrnaestogodišnjak kojem je zvanično dopušteno gledanje filma, koji je u Britaniji, inače, zabranjen za mlađe od 15 godina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com