Brus Vilis se povlači iz glume, otkriveno od koje bolesti je oboleo

Američki glumac Brus Vilis (67) pauziraće sa glumom nakon što mu je dijagnostikovana bolest afazija, javlja magazin „Pipl“.

Vilisova porodica je podelila tu vest na Instagramu sinoć, navodeći da je poruka upućena Brusovim fanovima.

„Kao porodica želeli smo da podelimo da je naš voljeni Brus imao neke zdravstvene probleme i da mu je dijagnostikovana afazija, koja utiče na kognitivne sposobnosti. On će zbog toga napraviti pauzu u glumačkoj karijeri koja mu je značila mnogo“, navodi se.

Porodica je dodala da prolazi kroz veoma izazovne trenutke i da je zahvalna za ljubav, saosećanje i podršku koja dolazi od njegovih prijatelja, kolega, fanova.

Vilis boluje od afazije

Afazija je stečeni poremećaj govora, koji nastaje kao posledica moždanog oštećenja, a simptomi se ispoljavaju u vidu nemogućnosti govora.

Mnogi ljudi imaju afaziju kao rezultat moždanog udara. I muškarci i žene su podjednako pogođeni, a većina ljudi sa afazijom je u srednjim i starim godinama.

Postoji mnogo vrsta afazije. One se obično dijagnostikuju na osnovu toga koja je oblast mozga oštećena i koliki je stepen tog oštećenja.

Brokina afazija se javlja kod ljudi koji imaju oštećenje prednjeg dela mozga, oni sa Vernikeovomafazijom imaju oštećenje bočnog dela mozga, dok je globalna afazija rezultat oštećenja velikog dela mozga.

Šta uzrokuje afaziju i koji su simptomi

Afazija može biti izazvana udarom, povredama glave, tumorom na mozgu, infekcijama, demencijom.

Trenutno je nepoznato da li afazija uzrokuje potpuni gubitak jezičke strukture ili uzrokuje poteškoće u pristupu jeziku i njegovoj upotrebi.

Simptomi afazije zavise od toga koji je tip poremećaja u pitanju.

Ljudi sa Brokina afazijom, koja se ponekad naziva ekspresivna afazija, na primer, mogu eliminisati neke reči iz svog jezika i govoriti kratkim, ali smislenim rečenicama. Obično mogu da razumeju govor drugih.

Pošto je reč o oštećenju u prednjem delu mozga, ovo je važno je i za motoričke pokrete, pa tako osobe sa Brokinom afazijom često imaju slabost desne strane ili paralizu ruke i noge.

Oni sa Vernikeovom afazijom, koja se ponekad naziva receptivna afazija, mogu govoriti dugim zbunjujućim rečenicama, dodavati nepotrebne reči ili stvarati nove reči. Obično imaju poteškoća da razumeju govor drugih.

Ljudi sa globalnom afazijom imaju poteškoća sa govorom ili razumevanjem jezika.

Potvrda afazije, obim poremećaja i predviđanje uspešnosti lečenja mogu se proceniti i potvrditi brojnim sveobuhvatnim jezičkim testovima koje sprovodi logoped.

Ovi testovi uključuju proučavanje govora, imenovanja, ponavljanja, razumevanja, čitanja i pisanja. Postavljanje dijagnoze takođe može uključivati upotrebu procedura snimanja za pregled mozga, kao što je kompjuterska tomografija.

Ovo je test snimanja koji koristi rendgenske zrake i kompjuter da napravi detaljne slike tela. Skeniranje pokazuje detalje kostiju, mišića, masti i organa. Ovo skeniranje je detaljnije od opštih rendgenskih snimaka.

Koristi se i magnetna rezonanca kao dijagnostička procedura koja primenjuje kombinaciju velikih magneta, radio frekvencija i kompjutera za proizvodnju detaljnih slika organa i struktura unutar tela.

Tu je i pozitronska emisiona tomografija kao tehnika snimanja zasnovana na kompjuteru koja koristi radioaktivne supstance za ispitivanje procesa u telu.

Lečenje afazije

Cilj lečenja je da pacijent poboljša sposobnost komunikacije putem metoda koje mogu uključivati individualnu ali i porodičnu (grupnu) terapiju kod logopeda.

Neki ljudi sa afazijom se potpuno oporave bez lečenja. Ali za većinu ljudi, određeni poremećaji – ostaju.

Tretmani kao što je logopedska terapija često mogu da pomognu u oporavku nekih govornih i jezičkih funkcija tokom vremena, ali mnogi ljudi i dalje imaju problema u komunikaciji.

Ovo ponekad može biti teško i frustrirajuće i za osobu sa afazijom i za članove porodice. Važno je da članovi porodice nauče najbolje načine da komuniciraju sa voljenom osobom. U tome često mogu pomoći logopedi.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com