Američki sistem filmske cenzure („Motion Picture Association of America – MPAA“), koji obiluje nedoslednostima, pored već strogo određenih količina seksa, nasilja i psovki na filmu, uveo je još jednu kategoriju koju će cenzurisati – količinu pušenja. Zvanično objašnjenje za ovu novu vrstu cenzure je da pušenje na filmu ohrabruje tinejdžere da se okrenu duvanu. Filmovi čiji će protagonisti odsad pušiti cigare ili cigarete dobiće ocenu „R“ (resticted), što je ujedno i jedna od najstrožih ocena ove organizacije (izuzev čuvene „X“ ocene). Ocena „R“ znači da je slobodno gledanje filma dozvoljeno svima iznad 17 godina, dok svi mlađi moraju da imaju odraslu osobu u pratnji.
Film „Hvala što pušite“ („Thank You for Smoking“), koji je nedavno prošao američke bioskope, bavi se idejom da duvanska industrija ulaže mnogo novca u filmsku ne bi li ohrabrila studija da ubace što više scena pušenja u holivudske filmove. To je svakako ideja koja nije totalno bez osnova, ali se ipak čini da MPAA ne bi trebalo da izigrava zdravstvenu policiju.
Da li akteri u filmu puše ili ne puše trebalo bi da bude stvar dramskog izbora jer ako glumac na filmu nervozno puši, dugo uvlači ili izbacuje dim ili pali cigaretu za cigaretom, to dosta sugeriše publici o mentalnom stanju lika i zato ima dramsko opravdanje. Setimo se samo Hemfrija Bogarta (Humphrey Bogart) u ulozi Sema Spejda u antologijskom filmu „Malteški soko“ („The Maltese Falcon“) i oblaka dima koji je uvek najavljivao njegov dolazak. Čini se da Bogart bez cigare ne bi delovao podjednako uverljivo.
Da ne govorimo o tome da jedan od najomiljenijih crtanih likova naše i vaše mladosti – Popaj, ne vadi mornarsku lulu iz usta. Po svemu sudeći, uskoro nijedan klinac u Americi neće moći tako lako da pogleda bilo koji od filmova iz Bond serijala, Bogartove filmove ili romantični „Doručak kod Tifanija“.
Zanimljiv prigovor ovoj vrsti cenuzre je svakako i istorijska tačnost. Uzmimo, na primer, biografski film o Vinstonu Čerčilu (Winston Churchill). Bilo bi istorijski netačno ako bi Čerčil bio prikazan bez njegove obavezne cigare.
Odgovor cenzora je da oni samo ne odobravaju „glamurizovano“ pušenje u filmovima. Kako li izleda uputstvo za cenzurisanje po osnovu glamurizacije? Nameće se pitanje: „Zar niko ne računa na zdravorazumsko razmišljanje?“ Svakako da bi u domaćim filmovima i serijama, pogotovo onim koji se prikazuju na televiziji u dnevnim terminima, trebalo da postoji više obzira prema maloletnicima, ali možda je najnoviji potez američkih cenzora ipak preoštar.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com