Uoči 90. dodele Oskara u nedelju, 4. marta, Rojters je objavio najzanimljivije događaje koji su obeležili proteklih devet decenija, od kada Akademija filmskih umetnosti i nauka uručuje tu nagradu.
Podsećajući da je prva svečanost dodele Oskara održana 16. maja 1929. u hotelu „Ruzvelt“ u Holivudu, britanska agencija ističe da je to bio i jedini put da je nagradu za najbolji film osvojio nemi film – romansa o Prvom svetskom ratu „Krila“ (Wings).
Od 1939. godine Akademija zvanično počinje da koristi ime Oskar za svoje nagrade.
Prema nepotvrđenoj, ali popularnoj priči, iza porekla imena krije se izvršna direktorka Akademije filmskih umetnosti i nauka, Margaret Herik, koja je navodno rekla da statua izgleda poput njenog ujaka Oskara.
Britanska agencija ističe da je prva Afroamerikanka koja je osvojila Oskara za glumu bila Hati Makdanijel 1940. godine.
Makdanijel je dobila nagradu za najbolju sporednu glumicu za ulogu u filmu „Prohujalo s vihorom“.
Od nje je, međutim, traženo da sedi za odvojenim stolom.
Prošla je 51 godina dok Oskara za glumu nije opet osvojila neka Afroamerikanka i ponovo za sporednu ulogu – Vupi Goldberg u filmu „Duh“.
Na televiziji je dodela Oskara prvi put prenošena 1953. godine, a prvi Afroamerikanac, nagrađen Oskarom za glumu, bio je Sindi Poatje za ulogu u filmu „Poljski ljiljani“ 1963. godine.
Među događaje koji se izdvajaju u istoriji dodele nagrade, Rojters navodi i da je 1968. ceremonija dodele odložena za dva dana, zbog ubistva Martina Lutera Kinga, 4. aprila.
Napominje i da su jedino 1969. godine dodeljenje dve nagrade u kategoriji za najbolju glumicu, kada su Oskara osvojile Ketrin Hepbern za „Zimu jednog lava“ i Barbra Strejsend za „Smešnu devojku“.
Hepbern nije prisustvovala ceremoniji.
Jedan od najpoznatijih događaja koji su obeležili dodelu nagrade Akademije bio je 1973. godine kada je Marlon Brando osvojio priznanje za ulogu Vita Korleonea u „Kumu“, ali je bojkotovao ceremoniju u znak protesta zbog toga kako se Indijanci prikazuju u filmu i na televiziji.
Umesto njega, na bini se u tradicionalnoj odeći Apača pojavila glumica i aktivistkinja za prava Indijanaca Sašin Litlfeder, ali je odbila da primi zlatnu statuu.
Prva, i za sada jedina Afroamerikanka, koja je osvojila Oskara za najbolju glumicu, bila je Hali Beri 2002. godine.
Nagradu je posvetila „svim obojenim ženama bez imena i lica, koje sada imaju šansu, jer su večeras ova vrata otvorena“.
„Gospodar prstenova: Povratak kralja“ ostvario je najveći uspeh u istoriji dodele nagrade, kada je 2003. godine pobedi u svakoj kategoriji u kojoj je bio nominovan.
To je treći film u istoriji dodele koji je osvojio 11 Oskara, uz „Ben Hur“ iz 1959. godine i „Titanik“ iz 1997.
Iste godine, Roman Polanski osvojio je Oskara za najboljeg reditelja za film o holokaustu „Pijanista“, ali nije mogao da dođe na svečanost u Los Anđelesu jer su ga SAD tražile zbog optužbi za silovanje maloletnice 1977.
Ketrin Bigelou je 2009. godine postala prva žena, koja je osvojila Oskara za najboljeg reditelja za film „Katanac za bol“.
Dodelu 2013. godine obeležio je mali incident, kada se Dženifer Lorens saplela i pala dok se pela na pozornicu kako bi primila statuu za najbolju glumicu za ulogu u filmu „U dobru i u zlu“.
Nakon što ju je publika nagradila ovacijama, Lorens se našalila da oni jedino stoje jer je ona pala.
Druge godine zaredom, svih 20 nominovanih za glumu bili su belci, što je izazvalo kritike i kampanju s heštegom #OscarsSoWhite na društvenim mrežama, a Akademija je posle objavila planove za povećanje broja žena i pripadnika manjina.
Prošle godine, „Mesečina“ je postao prvi film, čiju celu ekipu čine Afroamerikanci, koji je osvojio Oskara za najbolji film.
Tome je prethodio skandal, jer je u bekstejdžu greškom došlo do zamene koverti, pa je prvo rečeno da je nagrada dodeljena mjuziklu „La La Land“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com