Premda čak nije bio ni prisutan, Grammy štićenik Eminem je bio “zvezda” sednice odbora američkog Kongresa zaduženog da ispita način vođenja marketinških poslova u američkoj industriji zabave. Dok je Eminem verovatno negde uživao zahvaljujući uspehu svog poslednjeg “The Marshall Mathers LP”, većina članova Potkomiteta za telekomunikacije Predstavničkog doma Kongresa je bila spremna da ga rastrgne zubima zbog “sramotnih” tekstova koji su jedno od obeležja njegove muzike.
“Kada čujete reči o silovanju ili ubistvu sopstvene majke, shvatite koliko je to sve strašno; mislim da industrija treba da se stidi toga što je ova muzika ovenčana svim njenim relevatnim nagradama i priznanjima”, kaže republikanski poslanik u Predstavničkom domu Barbara Kubin (Barbara Cubin).
Kubinova i drugi republikanci koji su uzeli učešća na ovom panelu, odlučili su da izvrše pritisak na diskografsku industriju da proširi svoj trenutno postojeći program obeležavanja albuma. Oni su mišljenja da nalepnice koje upozoravaju roditelje o eksplicitnom sadržaju nekih izdanja nisu dovoljno jasne i ubedljive. Na taj način se, zapravo, otkrilo da su zvanični razlozi za sazivanje ove sednice Odbora za telekomunikacije zapravo bili samo maska za pokušaj vršenja novog pravničkog pritiska na industriju zabave da se promeni sistem obeležavanja albuma.
Uzevši Eminem-a na ovoj sednici za personifikaciju stanja u celoj industriji i bezmalo ga razapevši na krst, Kubinova je zatražila od predsednice upravnog odbora Američkog udruženja diskografske industrije (Recording Industry Association of America, RIAA) Hilari Rouzen (Hilary Rosen) da pročita odlomak Eminem-ove pesme “Kill You”. Kada je Rouzenova to odbila, Kubinova je prosto skočila na nju, a argument Rouzenove, prema kome Eminem, kao i svaki drugi muzičar, ima pravo da peva o onome o čemu želi, pokušala je da ospori eksplicitnim karakterom stihova, poput onih u “Kill You”.
“Ako je nešto što podržavate toliko loše da ne smete da govorite javno o tome… onda nešto nije u redu sa vašim procesom razmišljanja”, nastavila je Kubinova. Rouzenova je, sa svoje strane, stala u odbranu postojećeg sistema obeležavanja. Nalepnice kakve diskografske kompanije sada lepe na albume sa problematičnim sadržajem su sasvim dovoljne kao upozorenje roditeljima, poručila je ona, dodavši da bi proširivanje sadašnjeg programa bilo nepraktično, jer bi, praktično, pesme poput “I Shot the Sheriff” ili “Killing Me Softly” bile postavljene u istu ravan sa “Kill You”, samo zbog toga što njihovi stihovi uključuju reči kao što su “shot” ili “kill”. “Nikoga ne pokušavamo da nasamarimo. Stavljamo nalepnice, ali bi stepenovani sistem obeležavanja bio komplikovan”. Ona je, nadalje, stihove iz pesama uporedila sa rečima u knjigama. I jedne i druge mogu sadržati nimalo pristojan i vrlo eksplicitan jezik, ali “niko ne predlaže da izdavači lepe nalepnice sa upozorenjima na knjige. Reči mogu imati različito značenje u zavisnosti od toga ko ih sluša. Muzika je, zapravo, po svom karakteru mnogo bliža knjigama negoli filmovima ili video igrama”.
Međutim, Kubinova i društvo nisu bili spremni da progutaju ovo. Stihovi poput onih u “Kill You” su, prema njihovom mišljenju, toliko iznad praga tolerancije, da bi roditelji svakako trebalo da budu dodatno upozoreni, njihov je stav. “Postoji razlika, i to bitna”, kaže Kubinova: “Možete lako odvojiti takve stvari od pesama kao što su ‘Killing Me Softly’ ili ‘I Shot the Sheriff’ ”.
Rouzenova se tome suprotstavila mišljenjem da je utvrđivanje te razlike u industriji poput muzičke, u kojoj se autorska i stvaralačka prava umetnika ljubomorno čuvaju kao svetinja, arbitrarno i uveliko zadire u njih: “Ima ljudi u industriji koji misle da smo već otišli predaleko”, zaključila je.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com