Grad greha: istorijat grada
Rođen je 1991. godine. Izronio je iz uzavrele mašte i umešnog pera majstora modernog stripa Frenka Milera. „Grad greha“ je postao jedan od najpriznatijih grafičkih romana svoje generacije. Miler je pre toga bio poznat ljubiteljima stripa zbog svog rada na Marvelovim stripovima „Derdevil“ i „Betmen – povratak Crnog viteza“.
Njegov doprinos pop kulturi nastavio se stvaranjem popularnih likova kao što su nindža ubica Elektra i futuristički samuraj Ronin. U Gradu greha nema superheroja, tu su samo grubi momci, oružje, devojke, ljubavnici i gubitnici koji pokušavaju da preguraju mračne noći.
Od pop kulture do digitalne sudbine
Grad greha je iznikao iz američke tradicije petparačkih priča pop kulture – kombinacija krimi-romana i noar filmova četrdesetih i pedesetih. Milerovi popularni romani bili su nagrađeni prestižnim nagradama „Eisner“ i „National Cartoonist“s Award“. Međutim, jedina stvar koju Miler nije želeo da uradi jeste da pretoči svoja dela u holivudski film.
On kaže: „U početku sam mislio da to nikako neće proći; ne samo da priče neće biti efektne u formi filma već da filmska industrija kakvom je ja vidim neće biti u mogućnosti da napravi film od mojih materijala, a da ih pri tom ne pretvori u nešto što oni nisu.“
S druge strane, Rodrigez nikada nije bežao od rizika – njegov opus išao je od niskobudžetnog klasika „Marijači“ („El Mariachi“) do horor filma „Od sumraka do svitanja“ („From Dusk Till Dawn“), a zatim i do hit serijala „Deca špijuni“ („Spy Kids“). Bio je opčinjen Gradom greha otkako je pročitao prvu stranu stripa.
Rodrigez kaže: „U prodavnici stripova, „Grad greha“ je prosto iskakao s polica. Knjige su vizuelno hrabro urađene i ne liče ni na jednu drugu. Tek što sam počeo da ih čitam, priče su me zarobile, dopala mi se ideja o povezanosti svih tih moralnih i ljubavnih priča koje se vrte oko jednog mračnog grada, koji i sam za sebe postaje lik.“
Sutra čitajte više o ovom filmu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com