Gost Festa je britanski reditelj Hju Hadson čija je nova verzija filma „Revolucija“ iz 1985. godine na programu 45. Međunarodnog filmskog festivala.
Hadson je na danšnjoj konferenciji za novinare izrazio zadovoljstvo što ima priliku da prikaže film onakav kakav je želeo da izgleda i pre tri decenije.
Reditelj „Vatrenih kočija“ objasnio je da je 1985. godine prikazana nezavršena verzija filma sa Al Paćinom, Donaldom Saterlendom i Nastasjom Kinski u glavnim ulogama na zahtev distributera koji su insistirali da se on prikaže u datom terminu.
Hadson je rekao da je 20 godina kasnije počeo da radi na drugoj verziji, izbacio elemente koje nije želeo da budu u filmu i ubacio naraciju koja je nedostajala verziji iz 1985.
„Distributeri često nisu u pravu, ali su veoma važni i potrebni. Pristao sam na njihov zahtev, nisam imao izbora, pljuštale su kritike, jer film nije bio završen i nije urađen kako su scenarista i reditelj želeli. Distributer je rekao čak da nam ne treba naracija i da moraju da objave film u datom trenutku“, dodao je Hadson.
On je istakao da generalno gledano filmovi nikad nisu zaista završeni i da evo primera da autor i posle 30 godina može da se vrati filmu i promeni neke stvari.
„Često kada završite film, ne možete da se vratite i da ispravite stvari, ali zahvaljuhcu kući “Warner Brothers“ dobio sam priliku da uradim film onako kako je trebalo da izgleda na početku“, rekao je Hadson.
Na pitanje da li će publika danas drugačije „čitati“ film o američkom ratu za nezavisnost, Hadson je istakao da će se, sa naracijom koju je su od početka želeli, film svakako drugačije gledati.
„Ako mislite zbog današnje političke klime, Trampa, o tome moram da razmislim. Na kraju filma lik, koji tumači Al Paćino, kaže: Ako nam ne date našu slobodu, mi ćemo se ponovo boriti za nju. Tako se nešto može reći i danas i prilagoditi današnjoj situaciji“, kazao je reditelj.
On je pomenuo da je film mahom sniman iz ruke, što tada nije bilo uobičajno pa je zbog toga kritikovan.
O filmu „Vatrene kočije“ (1981), nagrađenim sa četiri Oskara, Hadson je rekao da je još uvek vrlo popularan i da se obavezno prikazuje svake četvrte godine na televziiji povodom Olimpijskih igara, dodavši da to zna jer dobija tantjeme za to.
„To je tema koja je često lajtmotiv mojih filmova – priča o nevinim ljudima koji se suprostavljaju autoritetu. Radi se o dvojici atletičara. Jedan je Jevrejin koji se suprostavlja antisemitizmu, a drugi hrišćanin koji odbija da trči nedeljom jer je to pritivno njegovim verovanjima. Nevini ljudi pokušavaju da budu svoji. U pitanju je istinita priča“, podsetio je reditelj.
Iako ne voli da priča o svojim planovima, otkrio je da radi na filmu čija se radnja dešava u istočnoj Evropi tridesetih godina prošlog veka u atmosferi rastućeg fašizma, što je, prema njegovim rečima, blisko sa dešavanjima danas.
On je ipak pojasnio da je film koji želi da snimi moderna priča povezana sa prošlošću.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com