Potajni odlazak na krov osvaja sumnjičavu Sesi i Dalijini očajnički pokušaji da umiri ćerku, zajedno s Marejevim lukavim metodama prodaje, dovode do brzog useljenja u stan 9F, protivno željama Dalijinog bivšeg muža Kajla (Dagri Skot). Zlokobna fleka na plafonu ubrzo počinje da propušta smeđu tečnost i Dalija upada u pakao iznajmljenih stanova.
Zgrada za koju Marej kaže da je izgrađena tokom sedamdesetih godina 20. veka u „brutalnom stilu“ predstavlja posvećenost tog pristupa sirovom betonu i kockastim geometrijskim oblicima s gotičkim detaljima. Scenografija Tereze de Prez („Američka lepota“) u stilu film noara naglašava građevinsku zapuštenost. Fotografija Alfonsa Beata, poznatog po radu s Pedrom Almodovarom, izaziva žmarce kod gledalaca.
Reditelj Volter Saleš u filmu „Tamna voda“ pažljivo odmerava napetost između Dalijine sudske borbe s Kajlom i natprirodnih dešavanja koja počinju da je proganjaju. Iglesijasov eruditni scenario glatko se kreće između opipljivih ispoljavanja elemenata horora i psihološkog straha koji oseća lik Konelijeve. Prava napetost leži u pitanju da li su to prave natprirodne pojave, simptomi oronule Dalijine svesti ili neki lukavi Kajlov plan da dokaže da je ona nestabilna.
Kao i u „Rekvijemu za sanjara“ i „Kući peska i magle“, Dženifer Koneli majstorski otelotvoruje savremenu ženu na ivici sloma. Treba primetiti i doprinos glumaca u epizodnim ulogama. Rajli, Pit Postelvejt kao nadzornik zgrade g. Vik i Tim Rot kao Placer, Dalijin advokat, izvanredno glume i daju težinu osećaju da ništa nije onako kako izgleda.
„Tamna voda“ povremeno previše naglo dostiže vrhunac i ima trenutke tipa „zašto bi on/ona to uradio/uradila?“, koji su, izgleda, postali neizbežni elementi žanra. Saleš takođe prenosi uticaje Kjubrika i Polanskog, ali ako „pozajmljujete“ od nekoga, od koga ćete nego od njih? Sve to je ipak lako oprostiti jer je ostatak filma tako dobar.
Saleš uspešno izbegava bum-efekte i glupe, nemotivisane preokrete koji su česti u filmovima kao što su „Žmurke“, „Babaroga“ i „Kuća voska“ i usredsređuje se na građenje drame i napetosti zbog kojih su „Duhovi u nama“ Alehandra Amenabara tako uspešni. Koncentrišući se na likove i teme s kojima publika zaista može da se identifikuje, Saleš budi prećutane strahove koji ispunjavaju savremeni gradski život.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com