Hronika Kanskog festivala – dan treći

Trećeg dana Kanskog filmskog festivala u zvaničnoj selekciji prikazan je dokumentarni film Džonatana Nositera (Jonathan Nossiter) „Mondovino“ („Mondovino“) o uzgajivačima vinove loze i proizvođačima čuvenih vina.

U okviru takmičarskog programa, 14. maja je održana i svetska premijera filma Emira Kusturice „Život je čudo“ („Life is a Miracle“). Film je sniman protekle dve godine na Zlatiboru, pod radnim naslovom „Gladno srce“, a radnja se dešava u Bosni za vreme ratnih sukoba. Glavne uloge igraju Slavko Štimac, Nataša Šolak, Vuk Kostić, Vesna Trivalić i Aleksandar Berček.

Kusturica je u Kanu već dobio dve Zlatne palme – za filmove „Sećaš li se Doli Bel“ i „Podzemlje“ („Underground“), kao i gran pri za film „Otac na službenom putu“ („When Father Was Away on Business“). Pored Kusturice, to je još pošlo za rukom Fransisu Fordu Kopoli (Francis Ford Coppola), Bilu Ogustu (Bille August) i Imamuri (Shohei Imamura).

Radnja filma „Život je čudo“ odvija se u Bosni 1992. godine. Luka (Štimac) je inženjer koji je sa ženom Jadrankom (Trivalić), operskom pevačicom, i sinom Milošem (Kostić), talentovanim fudbalerom, došao u bosansku zabit da bi radio na konstrukciji železničke pruge koja povezuje Bosnu i Hrvatsku. Potpuno predan svom projektu i zaslepljen optimizmom, Luka zanemaruje govorkanja da se sprema rat. Čak ni lokalni vojni kapetan (igra ga Stribor Kusturica, Emirov sin) ne veruje u takvu mogućnost.

Rat počinje, a sa njim se i Lukin život drastično menja. Jadranka nestaje sa ljubavnikom – mađarskim muzičarem, a Miloša mobilišu u JNA. U međuvremenu, Miloš je zarobljen, a srpska vojska ostavlja Luki na čuvanje muslimanku (Šolak) koja treba da bude predata u prvoj razmeni zarobljenika u zamenu za njegovog sina. Luka, nesposoban za okrutnost, muslimanku Sabahu više tretira kao gosta nego kao zarobljenika. Ubrzo se između njih rađa ljubav, što, naravno, otežava njenu razmenu.

Film je prožet elementima nadrealnog – nekom vrstom uvrnutog balkanskog realizma. Scenario za film napisali su Emir Kusturica i Ranko Božić. Muziku za film napisali su i izveli u saradnji grupa „Zabranjeno pušenje“ i Kusturica.

Na pitanje da li je morao da snimi film kakav je „Život je čudo“ Emir Kusturica je francuskom „Figarou“ rekao: „Morao sam, da bih se izlečio. Teško su me povredili pojedini intelektualci širom sveta koji su držali, a neki još uvek drže, lekcije o tome šta se desilo mojoj zemlji.“

Koristan link: