„Isplata“ („Paycheck“) je film o opasnostima tehnologije i mogućnostima za budućnost. Ben Aflek igra Majkla Dženingsa, tehno-lopova koji krade tehnološke pronalaske od velikih korporacija, a zatim mu brišu sećanje na zadatak kako ne bi mogla da bude dokazana njegova umešanost. Nažalost, njegov poslednji posao završava se neobičnom isplatom u kojoj je naizgled morao da da sav svoj novac. Međutim, dalja istraga vodi ga do još neobičnijeg otkrića.
U ovom trileru u režiji Džona Vua, Aflek se bori sa negativcima koristeći borilačke veštine i zaljubljuje se u Umu Turman. To je takoreći povratak ustaljenoj formuli posle eksperimentalnijeg filma „Žili“. Aflek je prihvatio intervju sa samopouzdanjem da ni njegovi padovi u karijeri ni njegov privatni život u žiži neće uticati na uspeh filma.
Koji deo moderne tehnologije vas plaši?
Jedino što je trenutno stvarno zastrašujuće jeste činjenica da se približavamo mogućnosti da odaberemo pol deteta na nivou embriona ili da menjamo DNK u nekoj fazi, tako da možemo da biramo kakvo će nam dete biti. To je prilično jezivo. Takođe, mislim da su sredstva tehnologije kao bilo koji alat – da mogu da učine mnogo toga dobrog, ali i da postoji velika opasnost. Kao i bilo koja moćna alatka, tehnologija može da se koristi i na pogrešan način.
Sad kad ste se bavili borilačkim veštinama, ako bi vas neko napao, da li biste se borili ili pobegli?
Okrenuo bih drugi obraz, tako mi Boga – jevanđelje po Mateju 6, 18. Ma, nije tako. Gluposti.
Bliski ste sa mnogim rediteljima sa kojima ste radili. Gde se Džon Vu uklopio?
Da vam kažem nešto: nema ničeg goreg nego kad shvatite da je reditelj katastrofalan; u fazonu: „Imaš li ti pojma šta radiš? Jesmo li svi ovde otkačili?“ Džon je uvek usredsređen i zna šta hoće. Sve više shvatam koliko su filmovi rezultat timskog rada; koliko je bitno imati dobar scenario i koliko je ključno imati sjajnog reditelja. Konačno sam dobio priliku da radim sa nekim kome mogu da kažem: „U redu, Džone, reci mi šta tačno želiš u ovoj sceni i ja ću se maksimalno potruditi da budem najbolji što mogu.“ Moja ideja kako se pravi najbolji film slaže se sa onim što Džon radi. Radio sam sa mnogim rediteljima koji bi mi rekli: „Šta misliš, hoće li to funkcionisati? Hajde da snimimo ovako. Kako bi bilo da probamo ovde?“ Mislim da Džon, pošto je bio montažer pre nego što je postao reditelj, zna tačno koji deo filma će upotrebiti i na šta treba da usmerite svoj trud. To je veliki luksuz za glumca jer ne morate da brinete da ćete probati 1.700 varijanata. Bilo je to veoma vredno životno iskustvo, a on je divan čovek. Mislio sam da će biti neki agresivni ludak, a on je duša od čoveka i pokazuje vam da možete biti veliki reditelj i normalna, mirna osoba.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com