Iza kiča i glamura Pesme Evrovizije, koje se održava u Kijevu, krije se niz geopolitičkih tenzija, ocenjuje danas AFP, uz podsećanje na međusobne sporove zemalja, od kojih je najaktuelniji sukob Rusije i Ukrajine zbog izbora ruske predstavnice na takmičenju.
Osnovano 1956. godine kao „katalizator ujedinjenja Evrope“, najveće evropsko muzičko takmičenje postalo je „eho hala“ za međunacionalna rivalstva.
Najviše traga na takmičenje, kako navodi, ostavio je Hladni rat.
Šest godina nakon što je Evrovizija prvi put održana, Jugoslavija se pridružila 1961. godine, što je delovalo kao demonstracija da je to najootvorenija istočnoevropska zemlja prema kulturnim uticajima Zapada, ocenjuje AFP.
Nakon pada Gvozdene zavese, dodaje, Evrovizija je stekla još veći politički značaj kada su se zemlje bivšeg istočnog bloka počele da se pridružuju ERU i učestvuju na takmičenju.
Problem su, ipak, često predstavljali sporovi između Moskve i drugih bivših članica Sovjetskog Saveza.
Poslednji primer je ovogodišnji sukob Moskve i Kijeva zbog izbora Moskve da na takmičenje pošalje Juliju Samojlovu, kojoj je Ukrajina zabranila ulazak na teritoriju zbog njenog koncerta na Krimu, nakon što je Rusija pripojila to poluostrvo 2014. godine.
Sukob dve zemlje doveo je do odluke organizatora u Evropskoj radiodifuznoj uniji (ERU) da ne dozvoli Rusiji da učestvuje na takmičenju.
Rusko-ukrajinska kriza odrazila se na takmičenje i prošle godine u maju u Stokholmu, kada se Moskva usprotivila pobedi ukrajinske pevačice Džamale nazivajući je „političkom“.
Njena balada „1944“ o sovjetskoj deportaciji krimskih Tatara tokom Drugog svetskog rata doživljena je kao „snažan udarac“ Moskvi zbog pripajanja Krima, a ruski pevač Sergej Lazarev, koji je bio očiti favorit prema prognozama kladionica i javnosti, zauzeo je treće mesto.
Takođe, 2014. godine u Kopenhagenu, tadašnje predstavnice Rusije, sestre Tolmačev, izviždane su u finalu takmičenja.
Te godine pobedu je odneo „bradati tranvestit“ iz Austrije, Končita Vurst, što je izgledalo kao „prst u oku“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je potpisao zakon u kojem se zabranjuje „gej propaganda“.
Takođe, u više navrata, kako bi se izbegle političke napetosti, učesnici su često pozivani da promene ili modifikuju svoje pesme.
Kao primer, AFP navodi jermensku pesmu na takmičenju 2015. godine, koja je originalno nazvana „Don“t deny“ (Ne poričite), ali je naziv promenjen u „Face the shadow“ kako bi se izbegao bilo kakav nagoveštaj političke namere, jer su mnogi mislili da se prvobitni naziv direktno odnosi na obeležavanje 100.godišnjice masovnog ubistva Jermena za vreme Osmanskog carstva.
Nakon rata između Rusije i Gruzije u avgustu 2008. godine, Gruzija je pokušala da učestvuje na takmičenju 2009. godine u Moskvi sa pesmom „We Don`t Wanna Put In“, ali ERU to nije dozvolila navodeći da je to očigledno aludiranje na ruskog predsednika Vladimira Putina.
Dve godine ranije, Izrael je poslao na takmičenje pesmu „Push the Button“ kao znak rastućih tenzija zbog nuklearnih ambicija svog neprijatelja Irana.
Kandiat Ukrajine, bend „Greenjollu“ morao je 2005. godine da izmeni tekst pesme „Razom Nas Bahato“ (Zajedno nas je mnogo), što je bila himna Narandžate revolucije, a iznenađujuć izbor „Greenjolly“, grupe koja je u velikoj meri bila nepoznata pre revolucije, izazvao je lavinu kritika nove vlade, koja je optužena da je manipulisala glasanjem.
Takmičenje su zasenili brojni diplomatski incidenti – od bojkota Austrije 1969. godine jer se održava u Španiji na čijem je čelu tada bio diktator Fransisko Franko, do odbijanja Jermenije da učestvuje na takmičenenju u rivalskom Azerbejdžanu, podseća AFP.
U prvoj polufinalnoj večeri 62. Evrovizije, koja se ove godine održava u prestonici Ukrajine, Kijevu, nastupilo je 18 zemalja, od kojih njih 10, Moldavija, Azerbejdžan, Grčka, Švedska, Portugal, Poljska, Jermenija, Australija, Kipar i Belgija idu u finale koje će se održati u subotu, 13. maja.
Srbiju predstavlja Tijana Bogićević s pesmom „In too deep“, koja će večeras u drugoj polufinalnoj večeri nastupiti prva.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com