Kazablanka, vanvremenska priča o ljubavi, gubitku i iskupljenju u doba borbe protiv nacista, film koji mnogi smatraju najboljim svih vremena, premijerno je prikazan pre 75 godina.
Premijera je organizovana na brzinu, 26. novembra 1942. u Njujorku, kako bi pokušalo da se iskoristi saveznička invazija u severnoj Africi. Kazablanka nije dobro krenula na blagajnama, ali je polako osvajala srca širom sveta i 1944. godine osvojila je Oskara za najbolji film, režiju Majkla Kurtiza i scenario.
Priču znaju svi: divna i tužna ljubavna priča sa Hemfrijem Bogartom i Ingrid Bergman u ulogama Rika Blejna i Ilze Lund, dvoje ljubavnika čija je veza morala da bude žrtvovana zbog borbe sa nacistima. Scenario Hauarda Koha, Džulijusa Epstajna i njegovog brata Filipa, ističe se i po najvećem broju zapamćenih citata iz nekog filma, od „U tvoje zdravlje, mala!“ i „Uvek ćemo imati Pariz“ do „Odsviraj to ponovo, Sem“ i „Ovo je početak jednog divnog prijateljstva“.
Pošto je prošle godine umrla Madlen LeBo, koja je u filmu igrala odbačenu Rikovu devojku Ivon, u životu više nema nikog iz glumačke postave, ali nasleđe Kazablanke niko ne dovodi u pitanje. Treći najbolji američki film u istoriji po oceni Američkog filmskog istituta, Kazablanka i dalje bez problema puni bioskopske dvorane kada se organizuju posebna prikazivanja.
„To je film koji je hipnotizovao publiku u najcrnjim danima Drugog svetskog rata, a njegova je poruka i danas relevantna“, kaže američka novinarka Amanda Garet, specijalizovana za filmove iz zlatnog doba Holivuda.
„Svaki od brojnih likova u filmu je doveden u neku očajničku situaciju u življenju pod totalitarnim režimom i svaki je prisiljen da odluči kako će reagovati suočen sa licem nezamislivog zla“, objašnjava Garett.
Za snimanje Kazablanke vežu se mnoge legende, a najpoznatija je da je opipljiva hemija između Bergman i Bogarta bila temeljena na stvarnoj obostranoj privlačnosti. Članovi njihove porodice, uključujući kćerku Ingrid Bergman, glumicu Izabelu Roselini, i pokojnu Loren Bekol, Bogartovu ljubav života, više su puta kazali da niti Bergman niti Bogart nisu imali neko mišljenje o filmu i o jedno drugome.
Ingrid Bergman, koja je umrla 1982. u 67. godini, ali je i dalje mnogima najlepša glumica u istoriji velikog ekrana, zapravo nije htela da igra u Kazablanci, ali je ulogu prihvatila pošto je izgubila drugu za koju je bila zainteresovana. Istoričari filma često ističu da su scenaristi tokom snimanja neprestano prepravljali i menjali scenario, tako da Bergman ni sama nije znala hoće li na kraju završiti sa Rikom ili Viktorom Laslom, likom kog je igrao Pol Henrajd. Neprestano ih je ispitivala o tome, ali ni oni sami nisu znali šta će na kraju iskrojiti. Glumici je rečeno da u završnoj sceni u Rikovom kafeu ima što je moguće neutralniji izraz lica, a Bergman je scenu odigrala tako da se toj tajanstvenoj facijalnoj ekspresiji svi dive.
„Kazablanka ilustruje onovremensku snagu Holivuda, sa odličnim rediteljem, sjajnim glumcima, izvrsnim scenarijem, kostimima i scenografijom, koji stopljeni u jedno rezultuju apsolutno očaravajućim filmom“, rekla je novinarka Nora Fiore. „To je najbolja počast talentu i kvalitetu starog Holivuda i važnosti filmova kakve su studije proizvodili na svom vrhuncu“, kazala je, a prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com