Dva puta je nominovan za Oskara, sa posebnim akcentom na ulogu s kojom će se uvek povezivati – lik ubice u Tarantinovom filmu „Petparačke priče“ („Pulp Fiction“, 1994). Takođe, bio je nominovan za BAFTA nagradu i Zlatni globus. Treba još spomenuti i nagradu za najboljeg glumca od strane Udruženja filmskih kritičara Los Anđelesa.
Sjajnom komedijom „Kratkih rukava“ („Get Shorty“, 1995) Barija Sonenfelda, Travolta osvaja Zlatni globus za najbolju mušku ulogu. Godine 1997. osvaja prestižnu nagradu Britanske akademije za film i televiziju, a 1998. prima nagradu za životno delo Čikaškog film festivala. Dobitnik je cenjene „Alan J. Pakula“ nagrade, koju su mu filmski kritičari uručili za ulogu u filmu „Građanska parnica“ („A Civil Action“, 1998). Nominovan je za osvajanje Zlatnog globusa u kategoriji najboljeg glumca za film „Primary Colors“ (1998) u režiji Majka Nikolsa.
Travolta je u svojoj dugoj karijeri pokazao da mu nijedan žanr nije stran, što potvrđuju i naslovi popularnih i pre svega poznatih filmova kao što je „Groznica subotnje večeri“ („Saturday Night Fever“, 1977), koji govori o disko fenomenu u kasnim sedamdesetim; tim filmom osvojio je svog prvog Oskara, kao i nominaciju za Zlatni globus. Spomenimo i mjuzikl „Briljantin“ („Grease“, 1978), kao i jako uspešan film „Gradski kauboj“ („Urban Cowboy“, 1980), koji je svojevremeno uneo neke nove trendove u pop kulturu.
Treba naglasiti i njegove uloge u filmovima „Blow Out“ (1981) i „Keri“ („Carrie“, 1976) cenjenog Brajana de Palme, kao i ulogu u popularnoj komediji „Gle, ko to govori“ („Look Who“s Talking“, 1989) rediteljke Emi Hekerling. Travoltinu karijeru možemo podeliti na dva dela: početak karijere, koji su obeležili prvenstveno plesni filmovi i mjuzikli kakvi su „Groznica subotnje večeri“, „Briljantin“ i „Staying Alive“ (ta karijera zamrla je početkom osamdesetih i doživela trzaj sa filmom „Gle, ko to govori“ 1989. godine), i vaskrsnuće njegove karijere posle uspeha filma „Petparačke priče“ 1994. godine.
Nakon uloge u „Fenomenu“ („Phenomenon“, 1996), Travolta prvi put postaje akcioni glumac u filmu Džona Vua „Slomljena strela“ („Broken Arrow“, 1996). Slede filmovi: „Majkl“ („Michael“, 1996), „She“s So Lovely“ (1997), „Ukradeno lice“ („Face/Off“, 1997), „Poludeli grad“ („Mad City“, 1997), „Primary Colors“ (1998), „Tanka crvena linija“ („The Thin Red Line“, 1998), „Građanska parnica“ („A Civil Action“, 1998), „Generalova kći“ („The General“s Daughter“, 1999), koji je proslavio Šarliz Teron, „Bojno polje Zemlja“ („Battlefield Earth“, 2000), „Srećni brojevi“ („Lucky Numbers“, 2000), „Šifra: sabljarka“ („Swordfish“, 2001), koji je proslavio Hale Beri, kao i „Slučajni svedok“ („Domestic Disturbance“, 2001) reditelja Harolda Bekera.
U našim bioskopima nedavno smo gledali Travoltu u filmovima: „Ubojite namere“ („Basic“, 2003) i „Panišer“ („The Punisher“, 2004). Uskoro ćemo ga gledati u filmu „Ladder 49“ (2004), a za narednu godinu najavljeni su i filmovi „A Love Song for Bobby Long“ i „Be Cool“.
Sutra čitajte više o ovom glumcu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com