Mađarski reditelj Ištvan Sabo (Istvan Szabo), dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“ na ovogodišnjem Palićkom filmskom festivalu, dobro je poznat u internacionaloj stručnoj javnosti, ali je možda nedovoljno poznat široj publici kod nas. Nagrada koju je dobio u našoj zemlji je odličan povod za predstavljanje ovog reditelja.
Ištvan Sabo je rođen 18. februara 1938. godine u Budimpešti. Sredinom šezdesetih godina skreće pažnju kritike svojim debitantskim filmom „Age of Illusions“ („Almodozasok Kora“, 1964), za koji je nagrađen u Lokarnu. Veliki korak napravio je 1980. godine filmom „Confidence“ („Bizalom“), koji je trijumfovao u Berlinu, donevši mu Srebrnog medveda za režiju. Samo godinu dana kasnije snima svoj, po opštem mišljenju, najbolji film – „Mefisto“, za koji je osvojio Zlatnu palmu u Kanu za najbolji scenario, a potom i Oskara za najbolji strani film. Ištvan Sabo je jedini mađarski režiser dosad koji je svojoj zemlji doneo Oskara.
Od početka devedesetih preorijentisao se na filmove na engleskom jeziku, poput ostvarenja „Sastanak sa Venerom“ („Meeting Venus“, 1991), „Sunshine“ (1999), „Na čijoj strani“ („Taking Sides“, 2001), „Kao Julija“ („Being Julia“, 2004). Za poslednji film glumica Anet Bening (Annette Bening) je iste godine dobila nominaciju za Oskara.
Njegovi najuspešniji filmovi proistekli su iz saradnje s čuvenim austrijskim glumcem Klausom Marijom Brandauerom (Klaus Maria Brandauer), kao i kinematografom Lajošom Koltaijem (Lajos Koltai). Sabo je 1996. godine dobio Pulicerovu nagradu za dokumentarnu TV seriju „The hundred years of cinema“.
Poslednji film ovog reditelja je „Rokonok“ („Relatives“), koji je prikazan na ovogodišnjem Palićkom filmskom festivalu, kao i film „Sastanak sa Venerom“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com