Pedro Almodovar (Pedro Almodovar) rođen je pedesetih godina u srcu La Manče. Sa osam godina emigrirao je sa porodicom u Ektremaduru. Tu je pohađao osnovnu i srednju školu sa očevima franjevcima i drugim kaluđerima.
Sa 16 godina napustio je porodicu i nastanio se u Madridu bez novca i posla, čvrsto odlučivši da proučava i snima filmove. Bilo je nemoguće upisati se u zvaničnu filmsku školu jer ju je Franko upravo bio zatvorio. Kako nije mogao da nauči filmski jezik, odlučio je da nauči sadržaj, to jest život.
Uprkos diktaturi koja je gušila zemlju, za adolescenta iz provincije Madrid je bio simbol kulture, nezavisnosti i slobode. Radio je mnogo sporadičnih poslova, ali nije mogao da kupi super 8mm kameru sve dok nije dobio „ozbiljan“ posao u nacionalnoj telefonskoj kompaniji, gde je ostao punih 12 godina radeći kao asistent – 12 godina koje je takođe posvetio mnogim aktivnostima koje su ga zapravo oblikovale kao filmskog stvaraoca i kao čoveka.
Tokom dana u telefonskoj kompaniji sticao je znanje o španskoj srednjoj klasi, njenim dramama i nesrećama – bio je to zlatni rudnik za budućeg pripovedača. Posle podne i uveče je pisao, voleo, radio u pozorištu sa grupom Los Golijardos, snimao filmove na super 8mm (njegova jedina škola filma).
Sarađivao je sa raznim andergraund časopisima i pisao kratke priče, od kojih su neke i objavljene. Bio je član pank-rok grupe „Almodovar i Meknemara“.
Imao je sreće da se premijera njegovog prvog filma u komercijalnim bioskopima poklopila sa rođenjem španske demokratije. Nakon više od godinu dana teškog rada, 1980. godine izašao je film „Pepi, Luci, Bom“ (snimljen na 16mm traci) – niskobudžetno ostvarenje koje je snimao sa ekipom u kojoj su svi bili početnici, osim glumice Karmen Maure.
Sutra čitajte više o ovom slavnom španskom reditelju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com