Teri Gilijam (Terry Gilliam) postao je poznat još 1969. godine, kao jedini američki član ekipe širom sveta popularne TV serije „Leteći cirkus Montija Pajtona“ („Monty Python’s Flying Circus“), koju je radio u saradnji s Terijem Džonsom, Majkom Pelinom, Erikom Ajdlom, Džonom Klizom i Grejamom Čepmanom. Gilijam je bio zadužen za scenario i za animirane scene, a povremeno je i glumio.
Svoj prvi igrani film – „Monti Pajton i sveti gral“ („Monty Python And The Holy Grail“), režirao je zajedno s Terijem Džonsom, da bi ubrzo usledio njegov samostalni rediteljski prvenac – „Jabberwocky“. Gilijam je zatim režirao „Time Bandits“, irealno putovanje jednog dečaka i nekoliko patuljaka kroz istoriju, film u kojem je igrao i Džon Kliz.
Režirao je uvodnu scenu filma „Monti Pajtonovo shvatanje života“ („Monty Python’s Meaning of Life“), a ubrzo potom i ostvarenje za koje mnogi smatraju da je remek-delo – „Brazil“, s Robertom de Nirom u glavnoj ulozi. Kritika je visoko ocenila ovaj film, dobio je nagradu za najbolji film Udruženja kritičara Los Anđelesa, a nominovan je za nagradu Oskar u kategoriji Najbolji originalni scenario. To je bilo četiri godine pre nego što je režirao film „Avanture barona Minhauzena“ („The Adventures of Baron Munchausen“). Usledio je „Kralj ribara“ („The Fisher King“), u kom je glavnu ulogu odigrao Džef Bridžiz, a za koji je Gilijam bio nominovan za najboljeg režisera za nagradu Zlatni globus. Ovaj film osvojio je i Srebrnog lava na Internacionalnom filmskom festivalu u Veneciji.
U režisersku stolicu vratio se fenomenalnim naučnofantastičnim epom „12 majmuna“ („12 Monkeys“) 1995. godine. Ovaj film doživeo je svoju premijeru na Berlinskom filmskom festivalu. Zatim je snimio „Fear and Loathing in Las Vegas“, adaptaciju romana Hantera S. Tompsona iz 1971. godine, za koji je sam uradio scenario. Glavne uloge u filmu odigrali su Džoni Dep i Benisio del Toro, a Gilijam je bio pozvan da ovim ostvarenjem učestvuje u takmičarskom programu Filmskog festivala u Kanu 1998. godine.
Godine 2000. započeo je produkciju filma koji predstavlja njegov dugogodišnji san – „Čovek koji je ubio Don Kihota“ („The Man Who Killed Don Quixote“), na kojem bi po drugi put sarađivao s Depom. Međutim, ozbiljni problemi doveli su do toga da snimanje bude stopirano već u prvih nekoliko nedelja, protivno njegovim željama. Poslednje što je režirao jeste fantastična priča za decu „Tideland“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com