Krajem marta izašao je prvi roman oskarovca Šona Pena – „Bob Honey Who Just Do Stuff“. Iako su neke kolege i književnici pohvalili njegov rad, a glumica i spisateljica Sara Silverman otišla je toliko daleko da ga je uporedila sa Markom Tvenom i E. E. Kamingsom, brojni kritičari i internet zajednica, koja se u međuvremenu dokopala romana, proglasili su ga jednim od najgorih romana u istoriji.
Pisac kratkih priča i kritičar Mark Hil napisao je podužu analizu za portal Cracked, i Penov prvenac proglasio „smećem“. On smatra da su knjigu u najavi okarakterisali kao „neverojatno šarmantnu“ samo zato što se Oskarovac usudio da otvoreno i bez dlake na jeziku prozva Donalda Trampa, a da je svetlo dana ugledala samo zato „što je Šon Pen brend“.
Kritičarka britanskog Gardijana Sian Kain je primetila da je muzičar Morisi sa svojim romanom „List of the Lost“ dobio ozbiljnu konkurenciju za najlošiji roman koji je napisala poznata osoba. Njena analiza je nešto ozbiljnija i tvrdi da Penov roman nije samo odbojan na mnogo nivoa, nego da je na mnogo nivoa isto tako glup.
Radnja romana vrti se oko glavnog lika Boba čiji postupci nisu uvek jasni ni logični, koji bez pravog razloga podmeće eksplozive, ubija, sanjari o seksu sa ćelavom Eni koja boluje od alopecije, a jednom prilikom u pustinji zapali vibrator, ali opet bez logike i razuma, piše Jutarnji list.
Kain ne kritikuje samo manjak sadržaja i logike u radnji, već i sam stil, nedostatak veštine u pesničkom izražavanju, a ide i toliko daleko da mu zamera odabir vokabulara i strukturu rečenica:
„Ne samo da je značenjski sasvim pogrešno upotrebljavao reči, već su one i pogrešno struktuirane u okviru rečenice, do te mere da Penova proza pre podseća na delo onlajn prevodioca nego čoveka.“
Ipak, u kontekstu spisateljskih pokušaja slavnih osoba Penovo delo nije ni najgore ni najbolje. Dokazao je, slažu se kritičari, da nije samo osrednji pisac poput Pamele Anderson ili Čarlija Šina, ali od Moriseja nije daleko – tekst je pretenciozan i razmeće se „velikim rečima“, ne da bi izraz bio lepši i bolji, nego da bi delo delovalo pametnije.
Ako pogledate na Amazonu, videćete da je književnik Salman Ruždi za roman „Bob Honey Who Just Do Stuff“ napisao kako „pretpostavlja da bi se mogao svideti Tomasu Pinčonu i Hanteru S. Tompsonu“. Međutim, radi se o književnicima koji su zaronili u najmračnije kutke američkog života da bi oslikali neke puno univerzalnije ideje.
Britanski pisac i novinar Hari Kunzru jednom prilikom je Tompsona nazvao književnikom koji „sebe prikazuje u negativnom svetlu da bi razotkrio negativnost koju vidi oko sebe“. U romanu „Bob Honey“ Pen je samo razotkrio sebe, kaže Kain.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com