Kad je knjiga „Kuća na kraju sveta“ objavljena 1990. godine, doživela je hvalospeve kritičara. Glumac Tom Hals i pozorišni reditelj Majkl Mejer, koji se nisu poznavali, pročitali su je i bili su oduševljeni. „To je jedinstvena priča ispričana na predivan način“, kaže Hals. „Podsetila me je na mesto na kom sam odrastao i jedan odnos koji sam imao.“
Mejerova reakcija više se ticala njegovog života kao odrasle osobe. „Upravo sam bio napunio 30 godina i počeo da razmišljam o odlukama koje sam doneo u životu i o tome kako sam, posle deset godina u Njujorku, stvorio porodicu od prijatelja i kolega. Zato sam veoma lično doživeo ideju da, iako se rađamo u određenoj porodici, to ne mora da bude porodica s kojom ćemo provesti ostatak života.“
Pored ljubavi prema priči, oba stvaraoca odmah su uočila filmičnost knjige. Šest godina pošto je bio nominovan za Oskara za ulogu u filmu „Amadeus“, Halsova karijera na televiziji, filmu i u pozorištu je procvetala, ali istovremeno, kako sam kaže: „Mozak mi se menjao. Određene opsesije prema igranju nekog lika postajale su sve manje privlačne. Umesto toga, energija je prenesena na izazov pričanja čitave priče.“ Ovakvo stanje uma dovelo ga je do toga da shvati da želi da napravi filmsku verziju Kaningemove knjige i potraži prava na ekranizaciju.
Tako je nastao film „Kuća na kraju sveta“ („A Home at the End of the World“) iz 2004. godine. To je hronika života Bobija i Džonatana, dva druga koji se poznaju od detinjstva. Od trenutka kad se upoznaju, Bobi i Džonatan su nerazdvojni. Za Džonatana, nekonvencionalni Bobi je veza sa svetom. Za Bobija, Džonatanova porodica – a posebno Džonatanova majka Alis – predstavlja stabilnost koju ne poznaje. U jednom trenutku se rastaju, a ponovo se susreću u Njujorku, gde sa slobodoumnom Kler osnivaju jednu sasvim novu vrstu porodice.
Glavne uloge u filmu poverene su: Kolinu Farelu (Colin Farrell), Robin Rajt Pen (Robin Wright Penn) i Sisi Spejsek (Sissy Spacek).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com