Marlon Brando (Marlon Brando), legenda velikog ekrana i glumac koji je postavio šablone u metodskoj glumi, umro je u Los Anđelesu u svojoj 80. godini. Kako se navodi, glumac je umro 1. jula u ranim jutarnjim časovima nakon što su mu otkazala pluća u jednoj losanđeleskoj bolnici. Ostaće nam u pamćenju kao Stenli Kovalski iz filma „Tramvaj zvani želja“ („A Streetcar Named Desire“), kao prvi buntovnik bez naročitog razloga u filmu „The Wild One“ i, naravno, kao nezaboravni Vito Korleone iz filma „Kum“ („The Godfather“).
Filmski debi Brando je doživeo 1950. godine u filmu „Ljudi“ („The Men“). Odmah nakon toga, snima ekranizaciju predstave sa kojom se već proslavio – „Tramvaj zvani želja“, u režiji Elije Kazana (Elia Kazan), posle čega je usledila njegova prva nominacija za Oskara. Slede uloge u filmovima: „Viva Zapata“, „Julius Caesar“, „The Wild One“, „On the Waterfront“, za koji dobija i Oskara.
Nakon što je postao istinska glumačka legenda tokom pedesetih, Brando je poželeo da se dokaže i u režiserskom poslu. Prvi film režirao je 1961. godine – „One Eyed Jacks“, a zatim sledi čuveni i umnogome problematični film „Pobuna na brodu Baunti“ („Mutiny on the Bounty“). Brandov perfekcionizam iziskivao je mnogo više novca nego što je budžet dozvoljavao, a vremenska ograničenja za njega nisu bila od velike važnosti.
Usledila su turbulentna vremena u Brandovoj karijeri. Do početka sedamdesetih činilo se da je njegova zvezda na holivudskom nebu utihnula. Ipak, jedan „mali“ gangsterski film Fransisa Forda Kopole iz 1972. godine je sve to promenio. Od čega je on uspeo da satka svog Vita Korleonea – nikada nećemo saznati; znamo samo da mu je ta uloga donela još jednog Oskara, koji je odbio da primi.
Brojne kontroverze rasplamsao je svojim sledećim filmom – „Poslednji tango u Parizu“ („Last Tango in Paris“) Bernarda Bertolučija (Bernardo Bertolucci), iako mu je taj film doneo još jednu nominaciju za Oskara. U narednom periodu snimao je filmove iz materijalnih razloga (1978. godine „Supermen“ za rekordnu sumu u to vreme), ali i iz umetničkih pobuda („Apokalipsa danas“ („Apocalypse Now“) Fransisa Forda Kopole).
Sporadična pojavljivanja na filmu obeležila su kraj njegove karijere: „The Freshman“, „A Dry White Season“, „Don Juan De Marco“, „The Score“.
Uskoro ćemo pripremiti za vas nekoliko nezaboravnih Brandovih citata, ali za danas samo jedna njegova priča o tome kako je odlučio da prihvati ulogu Vita Korleonea. „Otišao sam kući i malo probao lik, samo da zadovoljim svoju radoznalost, jer me je jako zanimalo da li mogu da glumim Italijana. Stavio sam malo šminke, ugurao maramice u obraze i uradio karakterizaciju prvo ispred ogledala, a onda i ispred kamere. Posle toga sam odlučio da mogu da uradim karakterizaciju koja bi podržala priču. Ljudi iz „Paramount“-a su videli taj snimljeni materijal, koji im se mnogo svideo, i tako sam ja postao kum.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com